Јоханес Ридберг
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јоханес Роберт Ридберг (швед. ; Халмстад, 8. новембар 1854 — Лунд, 28. децембар 1919) био је шведски физичар.[1] Јоханес Ридберг је у физици познат по Ридберговој формули која је 1888. године кориштена за предвиђање таласне дужине фотона емитоване променом у енергетским нивоима електрона у атому. Физичка константа познатија као Ридбергова константа преименована је након његове смрти Ридбергова јединица. Побуђени атоми са високим основним квантним бројем, представљен је као и у Ридберговој једначини, названи су Ридберговим атомима.[2] Један кратер на Месецу носи Ридбергово име. Јоханес је био активан на Лунд Универзитету у Шведској. Добио је докторат из математике 1879. године.[3] Од 1882. до 1919. године био је и професор на Лунд Универзитету. Још као студент је пронашао везу између линија на спектрографу и корисне масе атома водоника. Преминуо је 28. децембра 1919. године.[4][5]
Јоханес Ридберг | |
---|---|
Датум рођења | (1854-11-08)8. новембар 1854. |
Место рођења | Халмстад, Шведска-Норвешка |
Датум смрти | 28. децембар 1919.(1919-12-28) (65 год.) |
Место смрти | Лунд, Шведска |
Образовање | Универзитет у Лунду |
Поље | Физика |
Познат по | Ридберговој формули |
Јоханес се бавио проучавањем оптичких спектара. Први је уочио да се таласни бројеви атомских спектара свих хемијских елемената могу приказати као умножак два фактора, од којих је један промењив (варијабилан), а други сталан (константан). Тај константни фактор добио је назив Ридбергова константа. Борова је теорија, међутим, показала, а после су тачнија мерења то и потврдила, да се Ридбергова константа понешто разликује од хемијског елемента и да је њена права вредност Р за дати елемент:
где је: - маса електрона, - маса једноструко јонизованог атома дотичног елемента, а ∞ - универзална Ридбергова константа, то јест:
где је: - електрични набој електрона, - брзина светлости, - Планкова константа.
Био је члан Краљевског друштва (енгл. ) од 1919. По њем су названи кратер на Месецу (Ридберг (кратер)) и планетоид (10506 Ридберг).[6] Побуђени атоми, с врло високим квантним бројевима, а које преставља број у Ридберговој формули, називају се Ридбергови атоми. Ридбергова предвиђања да ће водоникове спектралне линије, која се добију из Ридбергове формуле, помоћи у теоретском разумевању атомске структуре, искористио је 1913. Н. Бор и створио Боров модел атома. У спектроскопији се користи константа, која се заснива на теоретском атому бесконачне масе, и назива се Ридберг () у његову част.