Људска права у Турској
From Wikipedia, the free encyclopedia
Људска права у Турској су заштићена низом међународних уговора, који имају предност над домаћим законодавством, према члану 90. Устава из 1982. године. Међународни пакт о грађанским и политичким правима Турска је потписала тек 2000. године.[1] Од данас, међутим, Турска је потписница 16 од 18 међународних уговора Уједињених нација о људским правима. Питање људских права је од великог значаја за преговоре са Европском унијом (ЕУ). Акутна питања људских права укључују посебно статус Курда у Турској. Курдско-турски сукоб изазвао је бројна кршења људских права током година. У земљи је у току дебата о праву на живот, мучењу, слободи изражавања, као и слободи вероисповести, окупљања и удруживања.
Турска фондација за људска права објавила је 2009. године два извештаја у којима су детаљно описана кршења људских права укључујући мучење, злостављање и изолацију малих група у затвору. Извештаји су документовали 419 смртних случајева у притвору у периоду од 15 година војне владавине, а само 2008. забележено је 39 смртних случајева у затвору. Под овластима за ванредно стање, појачано је сузбијање слободе медија са неколико новинара који су ухапшени и задржани у затворима, медијске куће затворене или преузете од стране државе због навода о тероризму, „антидржавним активностима“ и „оцрњивању турскости“ или „ вређање ислама”.[2]
Турска и даље држи законе који се сматрају недемократским или ауторитарним, као што је забрана мањинама да стекну основно образовање на свом матерњем језику. Највећа мањина у земљи, Курди, који чине 15 одсто становништва, немају право на самоопредељење иако је Турска потписала Међународни пакт о грађанским и политичким правима. У марту 2017. Уједињене нације су оптужиле турску владу за „масовно уништавање, убиства и бројна друга озбиљна кршења људских права“ етничке курдске мањине.[3]