Амазон
најдужа река у Јужној Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Амазон (шп. , порт. ) је река у Јужној Америци.[3] Са просечним годишњим протоком од 209.000 [4] то је водом најбогатија река на свету. У ствари, њен проток је једнак збиру протока 6 наредних водом најбогатијих река.
Амазон | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 6.448[1] |
Басен | 7.050.000 2 |
Пр. проток | 209 000[2] 3⁄ |
Пловност | 1500 km (за велике океанске бродове) 3600 km (за мање океанске бродове до 9000 тона и газом до 5,5 m) |
Водоток | |
Извор | Анди, планина Невадо Мизми |
В. извора | 5.170 |
Ушће | Атлантски океан |
Коор. ушћа | 2°09'47.2"S 55°07'35.9"W |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Перу Колумбија Бразил |
Насеља | Икитос, Манаус, Сантарем, Белем, Макапа |
Притоке | Марањон, Жапура, Рио Негро, Укајали, Пурус, Мадеира, Шингу, Токатинс |
Река на Викимедијиној остави |
Дужина реке Амазон је 6.448 km.[1] У свету, дужа је једино река Нил.[3] Једна бразилска експедиција из 2007. утврдила је ново извориште Амазона, тврдећи да је ово ипак најдужа светска река.[5][6]
Слив реке Амазон покрива 6.950.000 km², што је 40% Јужне Америке (други највећи слив је слив реке Конго са 3,8 милиона км²). Басен Амазона се простире на географским ширинама између 5° север и 20° југ. Река извире у Андима и улива се у Атлантски океан у нивоу екватора.[3] Извор Амазона је у Перуу, а река затим прелази у Бразил на тромеђи са Колумбијом којој припада део леве обале. Одатле река тече 3.615 km кроз Бразил до свог ушћа. Њен хидрографски басен обухвата више од 1000 водотокова. Река Амазон носи 18% све слатке воде која се улива у светске океане.
Река је пловна до града Икитос, 3700 km од океана, док мала пловила могу да плове још 780 km до Ачуала.
Горњи ток реке Апуримак на Невадо Мисмију се сматрао током периода од скоро једног века најудаљенијим извором Амазона, све док једна студија из 2014. године није утврдила да тај статус у ствари припада притоци Кордилера Руми Круз у горњем току реке Мантаро у Перуу.[7] Мантаро и Апурíмак се спајају, и са другим притокама формирају реку Укајали, која се затим спаја са реком Марањон у близини Икитоса у Перуу, чиме се формира ток који се у земљама изузев Бразила сматра главним током Амазона. Бразилци називају ову секцију реком Солимоес изнад њеног ушћа са реком Рио Негро[8] чиме се формира ток који Бразилци називају Амазон код Сретишта вода (порт. ) код Манауса, највећег града дуж тока реке.
Просечни проток је око 209.000 m3/s (7.400.000 cu ft/s; 209.000.000 L/s; 55.000.000 USgal/s)—отприлике 6.591 km3/s (1.581 cu mi/s), што је више од комбинације следећих седам највећих независних река — Амазон представља 20% глобалног речног испуста у океан.[9] Амазонски басин је највећи слив на свету, чија површина је отприлике 7.050.000 km². Део речног слива у самом Бразилу је већи од било којег другог речног слива. Амазон улази у Бразил са само једном петином протока који на крају испушта у Атлантски океан, мада већ у тој тачки има већи проток од било које друге реке.[10][11]