Архитектура Турске
From Wikipedia, the free encyclopedia
Архитектура Турске или турска архитектура у периоду републике односи се на архитектуру која се практикује на територији данашње Турске од оснивања републике 1923. године. У првим годинама републике турска архитектура је била под утицајем селџучке и османске архитектуре, нарочито током Првог националног архитектонског покрета (такође званог Турски покрет неокласичне архитектуре). Међутим, почев од 1930-их, архитектонски стилови почели су да се разликују од традиционалне архитектуре, такође као резултат све већег броја страних архитеката који су позвани да раде у земљи, углавном из Немачке и Аустрије.[1] Други светски рат био је период изолације, током кога се појавио Други национални архитектонски покрет. Слично фашистичкој архитектури, покрет је имао за циљ стварање модерне, али националистичке архитектуре.[тражи се извор]
Почев од педесетих година 20. века, изолација од остатка света почела је да се смањује, што је турским архитектама омогућило да експериментишу са новим стиловима и постају све више инспирисани радом својих колега из остатка света. Међутим, били су углавном ограничени недостатком технолошке инфраструктуре или недовољним финансијским ресурсима до 1980-их.[тражи се извор] Након тога, либерализација економије и прелазак на раст вођен извозом[тражи се извор] отворили су пут приватном сектору да постане водећи утицај на архитектуру у Турској.