Битка за Москву
From Wikipedia, the free encyclopedia
Московска битка је битка која се водила за одбрану совјетског главног града Москве и каснија контраофанзива против немачке војске, између октобра 1941. и јануара 1942. за време Другог светског рата (Великог отаџбинског рата).
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Московска битка | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Источног фронта у Другом светском рату | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
СССР | Немачка | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Јосиф Стаљин Георгиј Жуков Александар Васиљевски |
Адолф Хитлер Федор фон Бок Хајнц Гудеријан Ерих Хепнер Алберт Кеселринг | ||||||
Јачина | |||||||
Приближно 1.500.000 војника | Приближно 1.500.000 војника | ||||||
Жртве и губици | |||||||
700.000 | 250.000 |
Немачка стратешка офанзива названа операција Тајфун је предвидела две офанзиве које би обухватиле Москву у клешта. Северну операцију против Калињинског фронта требало је да изврше 3. и 4. оклопна армија и да истовремено пресеку железничку пругу Москва-Лењинград, док је јужна операција била уперена против Западног фронта јужно од Туле коју је требало да изврши 2. оклопна армија, док је 4. армија требало са запада директно напредује ка Москви. Посебан оперативни немачки план, под именом операција Вотан је био уврштен у последњу фазу немачке офанзиве.[1]
На почетку је Црвена армија вршила стратешку одбрану Московске области изградивши три одбрамбена појаса и разместила новообразоване армије и довела појачања из Сибирског и Далекоисточног војног округа. На крају, како је немачка офанзива заустављена, Совјети су извели контраофанзиву и мале офанзивне акције како би одбацили немачке армије назад на положаје око градова Орела, Вјазме и Витепска, замало опколивши три немачке армије у овом процесу.[2]