Борнонит
From Wikipedia, the free encyclopedia
Борнотит је сулфо со, односно сулфо антимонит олова и бакра хемијске формуле . Кристалише ромбично генерално у виду плочастих кристала са елементима пинкоида.
Борнотит | |
---|---|
Опште информације | |
Категорија | Минерал |
Формула | |
Кристалне системе | ромбична |
Идентификација | |
Прелом | s |
Тврдоћа по Мосу | 2,5 - 3 |
Сјајност | металична |
Густина | 5,7 - 5,9 3 |
Име је добио по француском минералогу, грофу Ж. Л. де Борнону (1751-1825), који га је први идентификовао као посебан минерал. Бурнонит је минерал који се састоји од 42% олова, 13% бакра, 25% антимона и 20% сумпора. Често садржи и мале количине сребра, цинка, гвожђа и арсена. То је примарни минерал, чијим мењањем могу настати секундарни минерали азурит, церузит и малахит. Сјајност му је металична, а чак и најмањи комадић минерала бурнонита је непровидан. Понекад се ломи прилично равно, са ивицама које подсећају на спљашњост шкољке, а прелом може и да буде доста нераван. Бурнонит је мек и тежак минерал са вредношћу од само 2½-3 на Мосовој скали. Приликом загревања лако се топи. Има кратке, призмичне или плочасте кристале.