Вештачко дисање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вештачко дисање је поступак успостављања и одржавања дисања након акутног застоја плућне вентилације. У условима нарушене функције дисања кисеоник не долази до ћелија што слаби а потом и потпуно обуставља њихову функцију, и доводи до умирања ћелија. У таквим условима поступком вештачког дисања опонаша се природно дисање, тј. увлачење (инспиријум) и избацивање (експиријум) ваздуха из плућа, обезбеђује организму оболелог минимална количина кисеоника у ћелијама, потребна за њихово одржавање у животу.
Код болесника који не могу да дишу сопственим плућима примењује се вештачко дисање механичком вентилација (МВ), која се изводи уз помоћ софистицираних респиратора. Дужини примене вештачко дисање може бити краткотрајна или дуготрајна, у зависности од медицинских индикација или стања појединца. Метода директне инсуфлације користи се код акутних стања а метода индиректне или механичка вентилације код хроничних стања као што су тешке инфективне болести, неуромишићне болести, опструктивне болести плућа или друга стања која ограничавају физиолошку употребу мишића за дисање и/или дисајних путева.