Викторијанска књижевност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Викторијанска књижевност (енгл. ) је појам који се односи на енглеску књижевност за време владавине краљице Викторије (1837—1901). Деветнаести век је углавном сматран Златним добом енглеске књижевности, посебно када је реч о британским романима.[1] У викторијанско доба роман је постао водећи књижевни жанр на енглеском језику. Енглескa књижевност ове епохе одражава главне трансформације у већини аспеката живота Енглеза, од научног, економског и технолошког напретка до промена у класним структурама и улози религије у друштву.[2] Познати романописци из овог периода су Чарлс Дикенс, Вилијам Мејкпис Текери, три сестре Бронте, Џорџ Елиот и Томас Харди.
Док је период романтизма био време апстрактног изражавања и фокуса ка унутрашњости, есејисти, песници и романописци током Викторијанског доба почели су да размишљају о животу свакодневице, укључујући опасност рада у фабрици, невоље ниже класе и понашање према женама и деци. Познати су песникиња Елизабет Барет Браунинг и романописци Чарлс Дикенс и Томас Харди.[3] Дела Елизабет Браунинг о дечијем раду су учврстила њен успех у свету којим доминирају мушкарци, где су писци често морали да користе мушке псеудониме.[4] Дикенс је користио хумор и приступачан тон док се бавио друштвеним проблемима као што је неједнакост у богатству.[5] Харди је преко својих романа довео у питање религију и друштвене структуре.[6]
Поезија и позориште су такође били присутни током Викторијанског доба. Роберт Браунинг и Алфред Тенисон били су најпознатији песници викторијанске Енглеске. Када је реч о позоришту, тек у последњим деценијама 19. века настала су значајнија дела. Значајни драмски писци тог времена су Гилберт и Саливан, Џорџ Бернард Шо и Оскар Вајлд.