Вилијам Едвард Бергарт
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вилијам Едвард Бергарт Ду Бојс (енгл. ; Грејт Барингтон, 23. фебруар 1868 – 27. август 1963) био је амерички социолог, историчар, активиста за грађанска права, писац и уредник. Рођен је у Грејт Барингтону у Масачусетсу. Одрастао је у толерантној и интегрисаној заједници. Након завршетка студија на факултетима Берлин и Харвард, где је био први Афроамериканац који је докторирао, постао је професор историје, социологије и економије на универзитету у Атланти. Био је један од оснивача Националне асоцијације за напредак обојених 1909. године.
Вилијам Едвард Бергарт | |
---|---|
Пуно име | Вилијам Едвард Бергарт Ду Бојс |
Датум рођења | (1868-02-23)23. фебруар 1868. |
Место рођења | Грејт Барингтон, САД |
Датум смрти | 27. август 1963.(1963-08-27) (95 год.) |
Место смрти | Акра, Гана |
Супружник | Nina Gomer Du Bois, Shirley Graham Du Bois |
Постао је национално истакнут као вођа Покрета Нијагара, групе афроамеричких активиста који су се борили за једнака права црнаца. Ду Бојс и његове присталице су се супротставили Атлантској нагодби – споразуму израђеном од стране Букера Т. Вашингтона који је гарантовао црнцима основну едукацију и економске могућности под условом да раде и трпе политичку владавину белаца. Он је инсистирао на пуном цивилном праву и већем политичком представништву, које је намеравао да препусти афроамеричкој интелектуалној елити коју је називао Талентована десетка. Веровао је да је црнцима било неопходно пружити више образовање како би имали шансе да развију свој пун потенцијал.
Главна тема његовог полемисања је био расизам и он је оштро протестовао против линчевања, закона Џима Кроуа и дискриминације у образовању и приликом запошљавања. Залагао се за обојене у целом свету, поготово у за оне у афричким и азијским колонијама. Био је присталица покрета Панафриканизма и учествовао је у организацији неколико панафричких конгреса како би подстакао афричке колоније да се боре против европске власти. Неколико пута је посетио Европу, Африку и Азију. Након Првог светског рата, у Француској је испитивао америчке црнце који су учествовали у рату и документовао широко распрострањену нетрпељивост која је владала у Војсци САД.
Био је веома плодан писац. Његова збирка есеја, Душе црнаца, била је прекретница у афроамеричкој култури. Такође, његов велики опус 1935. Црна реконструкција у Америци оспорио је преовладавајуће веровање да су црнци одговорни за неуспехе у Ери Реконструкције. Написао је своју прву научну тезу у области социологије и објавио је три аутобиографије које садрже проницљиве есеје који се баве социологијом, политиком и историјом. Као уредник НАЗНО-овог часописа Криза, објавио је многа утицајна дела. Веровао је да је капитализам главни узрочник расизма и гајио је симпатије према социјалистичким покретима током живота. Био је ватрени активиста мира и залагао се за нуклеарно разоружавање. Годину дана након његове смрти усвојен је закон о грађанским правима који је садржао многе реформе које је пропагирао.