Габријел Форе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Габријел Форе (франц. ; Памје, 12. мај 1845 — Париз, 4. новембар 1924) је био француски композитор.
Габријел Форе | |
---|---|
Пуно име | Gabriel Urban Fauré |
Датум рођења | (1845-05-12)12. мај 1845. |
Место рођења | Памје, Француска |
Датум смрти | 4. новембар 1924.(1924-11-04) (79 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Период | Романтизам |
Најважнија дела | Реквијем Прометеј Пенелопа |
У младости је био оргуљаш у париским црквама, затим професор и директор париског конзерваторијума. Уз Дебисија и Равела, сматра се оснивачем нове француске композиторске школе.
Клод Дебиси му је био учитељ, а после и добар пријатељ који је утицао на његово музичко стваралаштво. Називају га врхунским минијатуристом и поетским мајстором. Говоре да је француски Брамс.[1] Углавном је компоновао краћа дела, а стручњаци говоре о „хеленској“ лепоти његових дела.[1] Најсклонији је био клавиру. Најбољим делом му се сматра „Реквијем“ из 1887. који стручњаци сматрају најбољим француским духовним делом, а други најбољим хорским делом у историји музике уопште. Фореов Реквијем подсећа на знаменити „Агнус Деи“ Клаудија Монтевердија. Форе је тежио обнови француске музике у духу традиције. Својим хармонијама наговестио је импресионизам. Најбоља дела су му лирске соло песме и поетске коморне композиције. Компоновао је и опере, оркестралну, црквену и сценску музику, разна коморна дела за клавир (дуо, трио, квартет и квинтет) и за гудаче.