Го
друштвена игра за два играча која је настала у Кини пре више од 2.500 година / From Wikipedia, the free encyclopedia
Го је мисаона игра на табли за два играча, у којој је циљ да се заузме више територије од опонента. Порекло води из Кине, где се ова игра зове вејћи. Име го како се најчешће назива у Европи и свету, потиче од јапанског назива игре - иго. У употреби је и корејски назив бадук. Игра је у зависности од извора стара између 3 и 4 хиљаде година, што је чини најстаријом игром која се и данас игра по неизмењеним правилима.[1][2] Она је сматрана једном од четири есенцијалне уметности културних аристократских кинеских учењака у древним временима. Најранијом записаном референцом на игру се генерално сматра историјски анал Цуо Џуана[3][4] (c. 4. век п. н. е.).[5] Фигуре које се називају камењем, стављају се на пресеке линија на табли од 19 хоризонталних и 19 вертикалних линија, а постоје и варијанте различитих мањих табли (13x13 и 9x9).
Го | |
---|---|
Кинеско име | |
Традиционални кинески | 圍棋 |
Упрошћени кинески | 围棋 |
Пинјин | |
Вејд-Џајлс | |
Јапанско име | |
Канђи | 囲碁 |
Ромађи | Igo |
Корејско име | |
Хангул | &#바둑 |
Ревидирана романизација | Baduk |
Макан-Рајшауер | Paduk |
Упркос њених релативно једноставних правила, Го је веома комплексна игра. У поређењу са шахом, Го има већу таблу са знатно већим опсегом за играње и дужином игре, и у просеку се знатно већи број алтернатива разматра по потезу. Доња граница броја легалних позиција на табли у Гоу се процењује на око 2 x 10170.[6][7]
Играчке фигуре се називају „камењем”. Један играч користи бело камење, а други црно. Играчи наизменично постављају камење на празним укрштањима („тачкама”) табле са 19×19 мрежом линија. Почетници обично играју на мањим 9×9 и 13×13 таблама,[8] а археолошка евиденција показује да је игра играна у ранијим вековима на табли са 17×17 мрежом. Међутим, табле са 19×19 мрежом су постале стандард до времена кад је игра доспела до Кореје у 5. веку и касније до Јапана у 7. веку.[9]
Када се једном постави на плочу, камење се не може померити, али камење се уклања са плоче када је „заробљено”. Заробљавање почиње када је камен или група камења окружена противничким камењем на свим ортогонално-суседним тачкама.[10] Игра се наставља све док ниједан играч не жели да направи још један потез; игра нема одређене услове окончавања изузев тога. Кад се игра заврши, територија се пребројава заједно са заробљеним камењем и коми (бодовима додатим на резултат играча с белим камењем као компензација за играње као други, што је нормално било 6,5 или 7,5 у зависности од сета правила која се користе) да би се одредио победник.[11] Игре такође могу бити прекинуте одустајањем.
Средином 2008. године, било је преко 40 милиона Го играча широм света, већина којих је живела у источној Азији.[12] Децембра 2015, Међународна Го федерација је имала укупно 75 земаља чланица и четири организације асоцираних чланова у више земаља.[13]