Дипломатска шпијунажа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Обавештајна активност је стара колико и људска цивилизација и прве друштвене заједнице, али тек са настанком модерне државе обавештајна активност заузела је важно место у хијерархији послова који су значајни за њен опстанак и развој. Обавештајном активношћу прикупљају се подаци о свим питањима која су важна за једну државу. Обавештајна активност је специфична друштвена и политичка делатност, а одликује је тајност као основни принцип рада. За предмет свог рада, пре свега, има тајне у међуљудским односима, односно тајне држава, организација и појединаца које настоји да открије примењујући специфичне методе рада.
Обавештајни рад одувек је представљао један од најбитнијих фактора стабилности и успешности земље на међународном плану, а са друге стране и једну од најоспаснијих претњи за земљу према којој је управљен. Многи га сматрају превентивом и правом на одбрану. Као такав је један од најстаријих "заната", који у најширем смислу представља инструмент, и основни део понашања и деловања унутар безбедносне културе.
Са друге стране, дипломатија, као такође сложена друштвена категорија чији се настанак везује за појављивање првих држава и регулисање њихових међусобних односа, је у уској корелацији са деловањем обавештајних служби, у офанзивном и у дефанзивном смислу. То њихово, често испреплетено, деловање је посебно интересантно и често излази из националним законодавством, као и Бечком конвенцијом прописаних оквира. Узајамна повезаност и добар однос између дипломатског и обавештајног рада представљају успешно остваривање циљева и задатака државе акредитације насупрот државе пријема. Дипломатија има бројне користи од обавештајних служби, а такође се и обавештајне службе користе дипломатским сазнањима да остваре неке своје циљеве.[1]