Емилија Платер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Емилија Платер (литв. ; Вилнус, 13. новембар 1806 — Јустианово, 23. децембар 1831) била је пољско-литванска[1][2] племкиња и револуционарка[3] из подељене Пољско-литванске уније. Одрастала је у патриотској пољској традицији, Емилија се борила у устанку у новембру 1830. године и била је капетан пољско-литванских побуњеничких снага. Пред крај устанка се разболела и умрла. Њена прича постала је широко популарна и инспирисала је велики број уметничких и књижевних дела. Она је национална хероина је у Пољској, Литванији и Белорусији и у свим бившим деловима Пољско-литванске уније. Цењена је од стране пољских уметника и нације као симбол жене која се борила за националну ствар.
Емилија Платер | |
---|---|
Датум рођења | (1806-11-13)13. новембар 1806. |
Место рођења | Вилнус, Руско царство |
Датум смрти | 23. децембар 1831.(1831-12-23) (25 год.) |
Место смрти | Јустианово, Конгресна Пољска |
Служба | 1830 |
Чин | Капетан |
Учешће у ратовима | Новембарски устанак |
Била је вођа устанка и њена прича је постала широко публикована и инспирисала низ уметничких и књижевних дела. Девојка ратница, она је национална хероина у Пољској, Литванији и Белорусији. Пољски уметници и читава нација су је поштовали као симбол жена које се боре за националну интересе. О њој се говорило као о литванској[4] или пољској[5][6] Јованки Орлеанки.[7]