Инжињерија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инжињерија (фр. довијати се, смишљати; фр. инжењер, мерач), род војске који извршава задатке техничког и борбеног карактера. Изводи радове на сувоземним комуникацијама и логорским грађевинама, проналази и експлоатише воду, руши разне објекте, поставља и савлађује разне врсте минско-експлозивних препрека, водене и фортификацијске препреке и објекте, располаже бацачима пламена, инжињеријским машинама и другим инжињеријским средствима. У армији обухвата просечно око 10% целокупне јачине армије.[1][2]
Према НАТО-у, „војни инжењеринг је та инжињерска активност која се предузима, без обзира на компоненту или службу, како би се обликовало физичко оперативно окружење. Војно инжењерство укључује подршку маневру и снагама у целини, укључујући војне инжењерске функције као што је инжењерска подршка сили заштите, против импровизованих експлозивних направа, заштите животне средине, инжењерске обавештајне и војне претраге. Војни инжењеринг не обухвата активности које предузимају они 'инжењери' који одржавају, поправљају и руководе возилима, пловилима, авионима, системима наоружања и опремом.”[3]
Војно инжењерство је наставни предмет који се предаје на војним академијама или школама војног инжењерства. Задатке изградње и рушења у вези са војним инжењерингом обично обављају војни инжењери, укључујући војнике обучене као сапери или пионири.[4] У модерним војскама, војници обучени да обављају такве задатке док су у претходници у борби и под ватром често се називају борбеним инжењерима.