Ири (језеро)
једно од Великих језера у Северној Америци / From Wikipedia, the free encyclopedia
Језеро Ири (енгл. ) је језеро у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Четврто је по величини од пет Великих језера у Северној Америци на граници САД и Канаде.[2][5] Површина језера износи 25.667 km². То је најјужније, најплиће и има најмању запремину међу Великим језерима и стога има и најкраће просечно време задржавања воде.[6][7] На свом најдубљем месту, језеро Ири је дубоко 210 feet (64 metres).
Ири[1] | |
---|---|
Координате | 42° 12′ С; 81° 12′ З |
Притоке | Кајахога, Детроит[2] |
Отоке | Нијагара Веландов канал[3] |
Земље басена | САД, Канада |
Макс. дужина | 241 mi (388 km) |
Макс. ширина | 57 mi (92 km) |
Површина | 9.910 sq mi (25.667 km2)[3] 2 |
Прос. дубина | 62 ft (19 m)[3] |
Макс. дубина | 210 ft (64 m)[1] |
Запремина | 116 cu mi (480 km3)[3] 3 |
Дужина обале1 | 799 mi (1.286 km) плус 72 mi (116 km) за острва[4] |
Над. висина | 569 ft (173 m)[3] |
Насеља | Буфало, Кливленд, Ири, Толидо |
Ири[1] | |
Водена површина на Викимедијиној остави | |
1 Shore length is not a well-defined measure. |
Налази се на територији америчких савезних држава Мичиген, Њујорк, Охајо и Пенсилванија и канадске покрајине Онтарио. Оно је најплиће и најмање језеро Великих језера по запремини. Оно је смештено испод језера Хурон. Примарни улив Ирија је река Детроит. Главни природни одлив из језера је преко реке Нијагаре, која снабдева Канаду и САД хидроелектричном енергијом док окреће огромне турбине у близини Нијагариних водопада код Левистона у Њујорку и Квинстона у Онтарију.[8] До изливања долази преко Веландског канала, дела канала Сeн Лoврен, који преусмерава воду за бродске пролазе од Порт Колборну, Онтарио на језеру Ири, до Сент Кетринса на језеру Онтарио, висинска разлика од 326 ft (99 m). Еколошко здравље језера Ири је већ деценијама било забрињавајуће, са проблемима попут прекомерног риболова, загађења, цветања алги и еутрофикације.[9][10]
Језеро је добило име по индијанском племену Ири које је живело на његовим јужним обалама. Открили су га француски истраживачи у 17. веку.