Исидор Севиљски
From Wikipedia, the free encyclopedia
Исидор Севиљски (шп. , лат. ) је био севиљски надбискуп од 601. до 636. године. На том положају је наследио старијег брата Леандра Севиљског. Рођен је око 560. године, а умро је 4. априла 636. године. Сматра се једним од најученијих људи раног средњег века на хришћанском Западу. Његова теолошка и остала дела најзначајнији су извор за верску и политичку историју Хиспаније у 6. и 7. веку. Одиграо је истакнуту улогу у црквеном и друштвеном животу Визиготске краљевине. Био је један од најзначајнијих учесника на црквено-државним саборима у Толеду и Севиљи. Као један од најодлучнијих бораца против аријанства, стекао је велике заслуге за сузбијање те јереси у Визиготској краљевини.[1] На другој страни, био је велики поборник учења о двоструком исхођењу Светог духа,[2] што није било у складу са начелима правоверног хришћанства.[3]
Исидор Севиљски | |
---|---|
Датум рођења | (560-00-00)560. |
Место рођења | Картахена, Византија |
Датум смрти | 4. април 636.(636-04-04) (75/76 год.) |
Место смрти | Севиља, Визиготска краљевина |
севиљски надбискуп | |
Године | (око 601 - 636) |
Претходник | Леандар Севиљски |
Наследник | Хонорат Севиљски |