Карађорђе Петровић
вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђорђе Петровић (Вишевац, код Раче, 14. новембар 1762/16. новембар 1768 — Радовањски луг, код Велике Плане, 14/25. јул 1817), познат као Карађорђе, односно Црни Ђорђе, био је вожд (вођа) Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића.
Карађорђе Петровић | |
---|---|
Пуно име | Ђорђе Петровић |
Датум рођења | 14. новембар 1762. или 16. новембар 1768. |
Место рођења | Вишевац, код Раче, Османско царство |
Датум смрти | 25. јул 1817. (55 или 49 год.) |
Место смрти | Радовањски луг, код Велике Плане, Кнежевина Србија |
Религија | српска православна |
Супружник | Јелена Петровић |
Потомство | Сава, Сара, Полексија, Стаменка, Алекса, Александар |
Родитељи | Петар Јовановић Марица Јовановић |
Породица | Јовановић |
Династија | Карађорђевићи |
Велики вожд Србије | |
Период | 14. фебруар 1804 — 7. октобар 1813. |
Претходник | титула успостављена |
Наследник | Милош Обреновић |
4. председник Правитељствујушчег совјета сербског | |
Период | 22. јануар 1811 — 3. октобар 1813. |
Претходник | Јаков Ненадовић |
Наследник | Младен Миловановић |
Потпис | |
Монограм вожда Карађорђа Петровића Грб вожда Карађорђа Петровића |
Рођен је у сиромашној српској породици у Шумадији у Смедеревском санџаку (Београдскoм пашалуку), као треће дете и први син Петра и Марице Јовановић. Ђорђе се истакао током Аустријско-турског рата (1787—1791) као припадник српских фрајкора, хабзбуршке милиције сачињене од Срба. У страху од одмазде након аустријског пораза 1791, са породицом је пребегао у Аустрију, где су живели до 1794, када је проглашена општа амнестија. Ђорђе се вратио у Шумадију и постао трговац стоком. Одметнути управник Видинског санџака Осман Пазваноглу напао је Смедеревски санџак, а Ђорђе се заједно са Станком Арамбашићем борио у покушају заустављања напада.
Након Сече кнезова почетком 1804, коју су извршили одметнути османски јањичари познати као дахије, Срби Београдског пашалука су подигли устанак. Карађорђе је једногласно изабран за вођу устанка на скупу преживелих угледних Срба у фебруару 1804. године. За шест месеци су устаничке снаге заробиле и погубиле већину дахија, а до 1805. уништени су и последњи остаци дахијског отпора. Карађорђе и његови следбеници захтевали су далекосежну самоуправу, коју је султан Селим протумачио као први корак ка потпуној независности. Селим је одмах прогласио џихад против устаника и наредио војсци да крене на Пашалук. Османлије су претрпеле низ пораза од устаничких снага. Устаници су до 1806. заузели све веће градове у Пашалуку, укључујући Београд и Смедерево, а протерали су њихове муслиманске становнике. Оптерећен захтевима Руско-турског рата (1806—1812), Селим је Србима понудио опсежну самоуправу, али је Карађорђе понуду одбио због руског признања да ће помоћи устаницима ако наставе борбу.
Чести и исцрпљујући сукоби, заједно с прекидом руске помоћи после Наполеонове инвазије 1812, ослабили су устанике, а Османлије су успеле да преокрену ситуацију у своју корист. Карађорђе је био приморан да побегне из Србије у октобру 1813, а Београд је касније тог месеца пао, чиме је сломљен Први српски устанак. Он и његови следбеници су потражили уточиште у Аустрији, али су ухапшени и притворени. Упркос османским захтевима за његово изручење, Аустријанци су Карађорђа предали Русима, који су му понудили уточиште у Бесарабији. Ту се придружио грчком тајном друштву Филики хетерија, које је планирало да покрене панбалкански устанак против Османлија. Карађорђе се тајно вратио у Србију 1817, али су га убрзо убили људи Милоша Обреновића због страха да ће Карађорђево поновно појављивање довести до османског одустајање од уступака на које су пристали после Другог српског устанка 1815. године.
Ђорђе Петровић се оженио 1786. године Јеленом Јовановић из Маслошева. Из тог брака родило се седморо деце — ћерке Сава, Сара, Полексија и Стаменка и синови Сима (умро по рођењу), Алекса (умро у 29. години у Кишињеву, Русија) и Александар, који ће касније током доба Уставобранитеља бити кнез Србије. Убрзо по заснивању породице, Карађорђе је прешао у Срем где је као добровољац учествовао у Аустријско-турском рату под командом Радича Петровића. За исказану храброст добио је Златну медаљу и подофицирски чин.
Карађорђе је оснивач династије Карађорђевић, која је током 19. и 20. века владала Србијом у неколико наврата. Његово убиство је довело до вишедеценијских сукоба његових потомака и Обреновића, при чему је власт над Србијом неколико пута прелазила са једних на друге. За разлику од рођених браћа Милоша Обреновића, Карађорђева браћа и потомци се не сматрају члановима династије.