Кинеска уметност резања папира
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кинеска уметност резања папира (кин: 剪纸 - Jian zhi) део је традиционалне кинеске културе. Предпоставља се да датира из другог века н.е., када је Цај Лун изумео папир, у време владавине династије Источни Хан у Кини. Како је папир постајао приступачнији, сечење папира постало је једна од најважнијих врста кинеске народне уметности. Касније се овај облик уметности проширио и на друге делове света, са различитим регионима који су усвојили сопствене културне стилове. Будући да се исечци често користе за украшавање врата и прозора, понекад се називају чуанг хуа (窗花), цвеће на прозорима или исечци на прозорима. Људи су лепили исечке папира на спољашњости прозора, па би се светлост изнутра просипала кроз изрезе.[1] Обично су уметничка дела прављена од црвеног папира, јер је црвена повезана са свечаностима и срећом у кинеској култури, али су коришћене и друге боје. Уобичајено уметничко дело резања папира користи се на фестивалима попут Пролећног фестивала, венчања и рођења детета. Исечци увек симболизују радост и срећу.
Кинеско резање папира | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Кина |
Светска баштина Унеска | |
Унеско ознака | 00219 |
Датум уписа | 2009 |
Као кључни део кинеског друштвеног живота у свим етничким групама, резање папира изражава моралне принципе, филозофију и естетске идеале својих експонената. 2009. године уписано је на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа.[2]