Кукај
јапански будистички монах / From Wikipedia, the free encyclopedia
{{short description|јапански будистички монах}
Кукај (空海, Зенцуђи, 15. јун 774 — планина Која, 22. април 835.), постхумно познат као Кобо Даиши (јап. 弘法大師, прев. Велики мајстор који пропагира будистичко учење), био је јапански будистички[1][2][3] монах, јавни службеник, учењак, песник и уметник који је основао будистичку школу Шингон[4][5] (прев. Права реч). Шингон следбеници за њега користе почасни израз Одаишисама (お大師様) и верско име Хенђо Конго (遍照金剛)[6].
Кукај је славан и као калиграф и инжењер. Међу многим достигнућима која му се приписују је и изум кана писма, слоговника којим се, у комбинацији са кинеским карактерима (канђи), јапански језик пише до дан данас. Према традицији, ауторство песме Ироха се најчешће приписује њему, али ова тврдња није поткрепљена доказима, већ је само популарно веровање. У својим верским списима, око педесет радова, Кукај је изнео доктрину езотеричког Шингона. Најзначајније од њих је на енглески језик превео Јошито Хакеда[7].