Ларингофарингеални рефлукс
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ларингофарингеални рефлукс (ЛФР) је ретроградни проток желудачног садржаја у ларинкс (гркљан), орофаринкс (уснождрелни) и/или назофаринкс (носнождрелни) простор.[4] Иако се термин обично користи наизменично са термином гастроезофагеална рефлуксна болест (ГЕРБ), ова два функционална поремећаја имају различиту патофизиологију.[5]
Ларингофарингеални рефлукс | |
---|---|
Синоним | Extraesophageal reflux disease (EERD),[1] Silent reflux,[2] и Supra-esophageal reflux[3] |
Сагитална илустрација предњег дела људске главе и врата. Код ЛФР-а, ждрело (1), орофаринкс (2) и ларинкс (3) су изложени желудачном садржају који тече нагоре кроз једњак (4). | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | гастроентерологија |
ЛФР изазива респираторне симптоме као што су кашаљ и пискутаве звукове и често је повезан са тегобама од стране главе и врата као што су дисфонија, глобус фарингис и дисфагија.[6]
ЛФР може имати важну улогу у другим болестима, као што су синуситис, упала средњег уха и ринитис,[6] а може бити коморбидитет астме.[7]
ЛФР која погађа око 10% становништва САД, а јавља се и код око 50% особа са поремећајима гласа.[8] Упркост томе, ЛФР бива често непрепозната како од лекара тако и од болесника и зато је често нелечена или неадекватно лечен или се тумачи као атипични гастроезофагеални рефлукс. Један од разлога његове непрепознатљивости и неадекватног лечења произлази из чињенице да у већине болесника „тихи рефлукс” није праћен симптомима „гласног рефлукса”, горушице и подригивања, а манифестује се симптоми који су неспецифични и карактеристични за неколико различитих болести.[9][10]