Манастир Високи Дечани
Унеско споменик са јединственом црквом саграђеном у романичком стилу са елементима готике, украшеном са више од 1000 српско-византијских фресака / From Wikipedia, the free encyclopedia
Манастир Високи Дечани је српски средњовековни православни манастир — задужбина краља Стефана Дечанског и цара Стефана Душана. Иницијатива за градњу овог манастира припадала је Светом Сави. Краљ Стефан Дечански у његовој хрисовуљи је јасно казао да је место за дизање храма Божијег у Дечанима изабрао Свети Сава, али га је смрт престигла, а било је суђено краљу Урошу III да подигне манастир на том месту.[1] Градња је трајала између 1326/1327. и 1334/1335. године, фреске су завршене око 1348. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем — Спасовдану (фреска празника се приказује и у куполи под називом Христ Сведржитељ, свевладар — на грч. Пантократор). Главни неимар био је мајстор Вито Которанин а забележено је још неколико имена мајстора.[2]
Манастир Високи Дечани Манастир Високи Дечани | |
---|---|
Светска баштина Унеска | |
Званично име | Средњовековни споменици на Косову |
Место | Србија |
Координате | 42° 32′ 49″ С; 20° 15′ 59″ И |
Критеријум | културна: ii, iii, iv |
Референца | 724. |
Упис | 2004. (28. седница) |
Додатни упис | 2006. |
Угроженост | 2006. |
Веб-сајт | |
Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу. У самом плану Дечана стара искуства рашког градитељства развијена су и доведена до сасвим новог израза, уз примену најсложенијих решења савремене романоготичке архитектуре српског Поморја.[3] надвишен куполом – постављеном, као и када је речо рашким црквама из XIII столећа, на уздигнуто кубично постоље. Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти Светог краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске почивају у Манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо којим су у томе спречени и које се приписује њој.
Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.