Млазни ловац друге генерације
From Wikipedia, the free encyclopedia
Млазни ловац друге генерације је настао у периоду између средине педесете до раних шездесетих година прошлог века. Карактеристичан је по танком крилу великог угла стреле, великој брзини и висини лета, великој брзини пењања, ракетама са IC самонавођењем и радаром за детекцију циљева у ваздушном простору. Већина их је оптимизирано за успешно пресретање, чему је подешена аеродинамика и минимизирана му је маса, чак на уштрб количине горива и последично мале аутономије лета (кратко остаје у ваздуху). Најпознатији представник за ову намену из друге генерације је совјетски ловац МиГ-21. Друга група су оптимизирани као ловци-бомбардери.[1][2]