Мртвачки плес
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мртвачки плес (франц. , шп. , кат. , итал. , порт. , , хол. , ест. ) је касносредњовековна алегорија морализаторског карактера о свеприсутној смрти и пролазности живота. Ова иконографска тема приказује низ парова сачињених од представника црквене и световне хијерархије, полова и животних доба, и лешева или скелета и настала је у западној Европи почетком 15. века као илустрација истоимене песме. Најстарије ликовне представе мртвачког плеса настале су у Француској после епидемије црне смрти (зидна слика насликана 1424. године на Гробљу невиних,[1]) – одакле се овај мотив пренео у Шпанију, Португалију, Немачку, Холандију, Естонију, Словенију, Хрватску.
У ширем смислу овај појам обухвата и широк репертоар ликовних, литерарних и музичких тема и мотива инспирисаних иконографијом позног средњег века, насталих у периоду од 15. века до данас, као нпр. Danse macabre, песма Шарла Бодлера , приповетка Маска црвене смрти Едгара Алана Поа, свита Totentanz Франца Листа, симфонијска поема Danse macabre Камија Сен-Санса, филм Седми печат Ингмара Бергмана, итд. Поред тога, термин Danse macabre се повремено примењује и на ликовне представе које излазе из овог хронолошког распона или су настале ван оквира европске цивилизације (скелети који плешу приказани на хеленистичким чашама, или сличне представе из Авганистана, са Тибета, из Перуа, итд.).