Никшић (Баточина)

За друге употребе, погледајте Никшић (вишезначна одредница).

Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 144 становника (према попису из 2011. било је 176 становника).^[1]

Никшић
Поглед на један део Никшића
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Баточина
Становништво
— 2022.	144
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 57″ С; 21° 01′ 10″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	209
Никшић Никшић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака

Географија

Територија села Никшић налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.

Никшић се налази на 209 метара надморске висине, на 11 км југозападно од Баточине, 19 км северно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.^[2] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—Крагујевац—Краљево—Чачак.

Историја

Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.^[3]

Школство

Главни чланак: ОШ „Свети Сава“ (Баточина)

Никшић никада није имао своју школу. У почетку су своје ђаке слали у школу која се налазила у конаку Манастира Грнчарице у Прњавору. Када је она укинута 1870. године деца су ишла у школу у Бадњевцу. Од 1893. године Никшићани су ишли у школу у Жировници.^[4]

Данас деца до четвртог разреда иду у школу у Прњавору, а од петог до осмог у Бадњевцу.

Пољопривреда

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Никшићу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Никшићу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Демографија

У насељу Никшић живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,3 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5] Година Становника 1948. 212 1953. 213 1961. 205 1971. 192 1981. 169 1991. 139 130 2002. 148 163 2011. 176 2022. 144

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби			148	100,0%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]

	м			ж
?	0			0
80+	0			6
75—79	5			6
70—74	5			2
65—69	6			5
60—64	2			5
55—59	5			6
50—54	6			6
45—49	7			6
40—44	4			7
35—39	3			5
30—34	4			3
25—29	4			5
20—24	2			4
15—19	4			5
10—14	4			2
5—9	3			2
0—4	4			5
Просек :	43,3			45,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 46 46 47 49 48 43 51

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 17 9 7 6 8 1 2 1 0 0 2,90

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	57	12	38	5	2	0
Женски	71	12	39	17	3	0
УКУПНО	128	24	77	22	5	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	27	11	0	4	7
Женски	16	7	0	0	3
УКУПНО	43	18	0	4	10
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	2	2	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	0	0
Женски	0	0	1	3	2
УКУПНО	0	1	1	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Становништво по делатностима које обавља

Познати Никшићани

• Борисав Јовић, политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
2. Раздаљина на сајту
3. Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
4. Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• План насеља на мапи ()