Нингсја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нингсја (), званично: Нингсја Хуејска аутономна област[1] (НХАО) (кин: 寧夏, 宁夏; пин: Níngxià Huízú Zìzhìqū), позната и као Нинсија,[2] једна је од пет аутономних области Народне Републике Кине. Налази се у сјеверозападом дијелу државе. Област Нингсја је од 1954. године била дио провинције Гансу, али је већ 1958. одвојена као посебна аутономна област за народ Хуеји, који су једна од 56 званично признатих националности Кине. Данас, петину становника Никсије чини народ Хуеји.[3]
Нингсја Хуејска аутономна област | |
---|---|
Држава | Кина |
Админ. центар | Јинчуан |
Површина | 66.461 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 6.620.000 |
— густина ст. | 99,61 ст./km2 |
БДП (ПКМ) | 15,8 милијарди (2008) |
Званични веб-сајт |
Нингсја се граничи са провинцијама Шенси на истоку и Гансу на југу и западу, те Унутрашњом Монголијом на сјеверу. Област има површину од око 66.400 km².[4] Насељеност је врло слаба, јер област има углавном пустињски карактер, а дјелимично лежи на Љосовом платоу и у пространој равници ријеке Хуангхе. Дуж своје сјеверноисточне границе пружа се Кинески зид. Прије око 2000 година, током владавине династије Ћин изграђен је опсежни систем канала (укупне дужине око 1397 km[5]). Опсежни пројекти мелиорације и наводњавања омогућили су повећану обраду земље.
Нингсја је била језгро династије западни Сја у периоду од XI до XIII вијека, коју су успоставили народ Тангути. Тангути су постигли значајна достигнућа у књижевности, умјетности, музици и архитектури, посебно се издваја тангутско писмо. Августа 1227. године, током монголског освајања западних Сја, Џингис-кан умро је због неразјашњеног узрока. Нингсја је дуго била једно од најсиромашнијих подручја у земљи. Мала винарска индустрија постала је економски важна тек од 1980-их. Прије доласка виноградарства, 6,8 милиона људи у Нингсји, од којих су 36 процената муслимани из етничке групе Хуеји, углавном су се ослањали на испашу животиња, самосталну пољопривреду и узгој гоџи воћа који се користи у традиционалној кинеској медицини. У области је током 2017. године смјештено готово 40.000 хектара винског грожђа и произведено око 120 милиона боца вина, што чини четвртину цјелокупне производње у Народној Републици Кини.[6]