Полен
From Wikipedia, the free encyclopedia
Полен је назив за ситан и најчешће фин прах састављен од мушких гаметофита (поленових зрна) голосеменица и скривеносеменица.[1] Поленова зрна настају у микроспорангијама (које се код скривеносеменица налазе у прашницима). Поленово зрно изграђено је из вегетативних ћелија гаметофита (једна код скривеносеменица, више код голосеменица) и једне репродуктивне ћелије гаметофита, са два једра. Једно једро има улогу у изградњи поленове цеви, док друго једро митотичком деобом даје две сперматичне ћелије. Сперматичне ћелије учествују у оплођењу женског гаметофита. Пренос полена са једног на други цвет назива се опрашивање.[2]
Спољашњи омотач поленовог зрна је веома отпоран и тешко се распада, тако да велике топлоте, јаке киселине или моћне базе једва делују на њега. Као саставна компонента геолошких седимената полен је пружио много информација о пореклу и геолошкој историји биљног света на Земљи. Ослобађа се у толиким количинама да представља значајан део земљине атмосфере. Полен садржи и супстанце богате протеинима, какве имају на пример амброзија или разне врсте трава, које изазивају алергијску реакцију познатију као поленска кијавица.
Полен се ретко користи као храна и додатак исхрани. Због пољопривредне праксе, често је контаминиран пољопривредним пестицидима.[3]