Примож Роглич
словеначки спортиста / From Wikipedia, the free encyclopedia
Примож Роглич (Трбовље, 29. октобар 1989) словеначки је професионални бициклиста од 2013. године и бивши ски скакач, који тренутно вози за холандски ворлд тур тим Бора—ханзгро.[6] Троструки је побједник Вуелта а Еспање, гдје је два пута освојио и класификацију по поенима. Једном је освојио Ђиро д’Италију, коју је једном завршио и на трећем мјесту, док је једном завршио Тур де Франс на другом мјесту. По два пута је освојио Тур де Романди и Тирено—Адријатико, док је по једном освојио Вуелта ал Паис Баско, Париз—Ницу, Лијеж—Бастоњ—Лијеж, Вуелта а Каталуњу и Вуелта а Бургос, као и златну медаљу на Олимпијским играма у вожњи на хронометар. Освојио је два пута свјетски ренкинг, а добио је и награду Вело д’Ор, за бициклисту године.
Примож Роглич | ||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Примож Роглич | |||||||||||||||||||
Надимак | Рогла, Роглификација[1] згњечени снови[2] | |||||||||||||||||||
Датум рођења | (1989-10-29)29. октобар 1989. (34 год.) | |||||||||||||||||||
Место рођења | Трбовље, СФР Југославија | |||||||||||||||||||
Држављанство | Словенија | |||||||||||||||||||
Висина | 1,77 [3] | |||||||||||||||||||
Маса | 65 | |||||||||||||||||||
Тренутни тим | Бора—ханзгро | |||||||||||||||||||
Дисциплина | друмски | |||||||||||||||||||
Тип возача | брдаш, хронометраш | |||||||||||||||||||
2013—2015 | Адриа Мобил | |||||||||||||||||||
2016—2023 | ЛотоНЛ–јумбо[4][5] | |||||||||||||||||||
2024— | Бора—ханзгро | |||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||
Тирено—Адријатико | 2 (2019, 2023) | |||||||||||||||||||
Париз—Ница | 1 (2022) | |||||||||||||||||||
Вуелта а Каталуња | 1 (2023) | |||||||||||||||||||
Вуелта ал Паис Баско | 2 (2018, 2021) | |||||||||||||||||||
Тур де Романди | 2 (2018, 2019) | |||||||||||||||||||
Критеријум ди Дофине | 1 (2022) | |||||||||||||||||||
Лијеж—Бастоњ—Лијеж | 1 (2020) | |||||||||||||||||||
Национални шампион (друмска трка) | 1 (2020) | |||||||||||||||||||
Национални шампион (вожња на хронометар) | 1 (2016) | |||||||||||||||||||
Тур оф Словенија 2 (2015, 2018) Волта ао Алгарве 1 (2017) УАЕ Тур 1 (2019) Ђиро дел’Емилија 3 (2019, 2021, 2023) Тре вали Варезине 1 (2019) Милано—Торино 1 (2021) Вуелта а Бургос 1 (2023) | ||||||||||||||||||||
Остало | ||||||||||||||||||||
UCI Европа тур | 2 (2019, 2020) | |||||||||||||||||||
UCI светски ренкинг | 2 (2019, 2020) | |||||||||||||||||||
Вело д’Ор | 1 (2020) | |||||||||||||||||||
Награде и медаље
| ||||||||||||||||||||
Ажурирано: 21. август 2023. |
Каријеру је почео као скијашки скакач, након чега је почео професионалну каријеру као бициклиста 2013. у тиму Адриа мобајл. Године 2014. освојио је трку Словенија—Хрватска, док је 2015. освојио трке Тур оф Словенија и Тур д’Азербејџан. Године 2016. прешао је у тим ЛотоНЛ–јамбо. Освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, након чега је возио прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију, гдје је остварио једну етапну побједу. Године 2017. освојио је Волта ао Алгарве, након чега је возио Тур де Франс и остварио једну етапну побједу (прва етапна победа Словенаца). У финишу сезоне освојио је сребрну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар.[7] Године 2018. освојио је Вуелта ал Паис Баско, Тур де Романди и Тур оф Словенија, док је Тур де Франс завршио на четвртом мјесту, уз једну етапну побједу.
Године 2019. освојио је УАЕ Тур, Тирено—Адријатико и Тур де Романди, након чега је Ђиро д’Италију завршио на трећем мјесту, уз двије етапне побједе, док је на шест етапа носио лидерску мајицу. У финишу сезоне, освојио је Вуелта а Еспању, уз једну етапну побједу и освојену класификацију по поенима. Године 2020. освојио је првенство Словеније у друмској вожњи, док је вожњу на хронометар завршио на другом мјесту. Сезона је била прекинута од марта до августа због пандемије ковида 19; након наставка сезоне, освојио је Тур де л’Ен, док је Тур де Франс завршио на другом мјесту, уз једну етапну побједу. Био је лидер Тура од девете етапе до хронометра на претпоследњој, етапи 20, на којем је имао предност од 56 секунди испред Тадеја Погачара, али је изгубио скоро два минута и завршио је Тур 59 секунди иза Погачара. У финишу сезоне, освојио је први монументални класик — Лијеж—Бастоњ—Лијеж, након чега је освојио Вуелта а Еспању другу годину заредом, уз четири етапне побједе и освојену класификацију по поенима. Захваљујући добрим резултатима, освојио је UCI свјетски ренкинг другу годину заредом, а добио је и награду Вело д’Ор, за бициклисту године 2020.
Године 2021. освојио је Вуелта ал Паис Баско трку, док је Флеш Валон завршио на другом мјесту. На Париз—Ници је остварио три етапне побједе и био је лидер до последње етапе, када је изгубио доста времена због падова. Био је лидер тима на Тур де Франсу, гдје је, због више падова, изгубио доста времена и напустио је трку. Опоравио се на вријеме за Олимпијске игре и освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар, након чега је освојио Вуелта а Еспању по трећи пут заредом, уз четири етапне побједе и четири друга мјеста. Године 2022. освојио је Париз—Ницу и Критеријум ди Дофине, након чега је био лидер тима на Тур де Франсу заједно са Јонасом Вингегором. Због падова изгубио је доста времена у напустио је трку послије етапе 14. Опоравио се на вријеме за Вуелта а Еспању, гдје је био на другом мјесту до етапе 16, након чега је морао да напусти трку због пада. Године 2023. освојио је Тирено—Адријатико уз три етапне побједе и Вуелта а Каталуњу уз двије етапне побједе и три друга мјеста. У мају, освојио је Ђиро д’Италију, 14 секунди испред Герента Томаса, након што је на брдском хринометру на претпоследњој етапи надокнадио заостатак од 26 секунди. Вуелта а Еспању је завршио на трећем мјесту, а у октобру је потписао уговор са тимом Бора—ханзгро.