Протести у Грчкој (2010—2012)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Протести против штедње у Грчкој укључују низ демонстрација и општих штрајкова који су се догодили широм земље. Догађаји, који су почели 5. маја 2010. године, били су изазвани плановима да се смањи јавна потрошња и повећају порези као мера штедње у замену за штедњу у износу од €110 милијарди, чији је циљ био решавање дужничке кризе грчке владе. Три особе су убијене 5. маја на једној од највећих демонстрација у Грчкој још од 1973. године.
Протести у Грчкој (2010—2012) | |
---|---|
Део Европске дужничке кризе и Арапског пролећа[1][2] | |
Датум | 5. мај 2010. — 18. октобар 2012. |
Локација | |
Повод | Незапосленост, инфлација, корупција, 2010–2011 Грчка дужничка криза, присуство ММФ-а у земљи, оштре мере штедње са резовима социјалне помоћи, бипартидизам, партикратија, демократска мањина |
Методе | Демонстрације, штрајкови, седачко штрајковање, окупације, немири, грађанска непослушност, полицијско насиље |
Жртве | |
Смрт(и) | 5. мај 2010: 3 20. октобар 2011: 1 4. април 2012 : 1 18. октобар 2012 : 1 |
Повреде | 28–29. јун 2011: преко 270[3] 12. фебруар 2012: преко 40[4] 5. априла 2012 : 1 (Мариос Лолос)[5] |
Дана 25. маја 2011, активисти против штедње организоване од стране „Direct Democracy Now!” покрета, познатог као Покрет огорчених грађана (грч. , Kínima Aganaktisménon-Politón), почео је са демонстрацијама у великим градовима широм Грчке. Овај други талас демонстрација показао се другачијим од претходних година[6][7] по томе што није био партизански,[8] већ мирни протести.[9] Неки од догађаја касније су постали насилни, посебно у Атини.[10][11][12][13] Инспирисани протестима против штедње у Шпанији, ове демонстрације су у потпуности биле организоване користећи Услуге друштвеног умрежавања, што им је донело надимак „May of Facebook”.[14] Демонстрације и седнице званично су окончане када је општинска полиција 7. августа 2011. уклонила демонстранте са Солунског трга Бела кула.[15]
Током 29. јуна 2011. године дошло је до насилних сукоба између полиције и активиста док је грчки парламент изгласао прихватање захтева Европске уније за штедњу. Инциденте полицијске бруталности пријавили су међународни медији као што су Би-Би-Си, Гардијан, CNN iReport и Њујорк тајмс, као и академска истраживања[16] и организације Амнести интернашонала.[17][18][19][20][21][22][23] Атински тужилац се сложио са истрагом оптужби за претерану употребу сузавца, као и наводну употребу других канцерогених хемијских супстанцил. Од 2011. истрага је у току.[24]