Светлећа диода
From Wikipedia, the free encyclopedia
Светлећа диода (енгл. , скраћено ) је посебна врста полупроводничке диоде која емитује светлост када је пропусно поларисана, тј. када кроз њу тече струја.[5][6]
Начин рада | Електролуминисценција |
---|---|
Творац | |
Први пут произведен | октобар 1962.; пре 61 године (1962-10) |
Конфигурација пинова | анода и катода |
Електронски симболи | |
Фотони светла се емитује приликом рекомбинације пара електрон-шупљина. Такво својство имају полупроводници:
- галијум-фосфид (),
- галијум-арсенид (), галијум-нитрид (), галијум-арсенид-фосфид (), цинк-селенид (),
- дијамант (),
- алуминијум-нитрид (),
- сафир (23),
- силицијум-карбид (), итд.
1955. године, Рубин Браунстин из Америчке радио корпорације први је дао извештаје о инфрацрвеној емисији светлости галијум-арсенида (GaAs).
Научници Тексас инструментса, Боб Бајард и Гари Питман, 1961. године открили су да галијум-арсенид пушта светло када има електричне струје, након чега су пријавили патент на инфрацрвену диоду. Ник Холоњак млађи из Џенерал електрика први је пронашао видљиви спектар светлеће диоде. Боја емитованог светла зависи од врсте полупроводоника, као и од примеса у њему, и варира од инфрацрвеног до ултраљубичастог дела спектра.[7]