Списак места Светске баштине у Србији
списак на Викимедији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места Светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о Светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године.[1] Културно наслеђе се састоји од споменика (као што су архитектонска дела, монументалне скулптуре или натписи), групе зграда и локалитета (укључујући археолошка налазишта). Природне карактеристике (које се састоје од физичких и биолошких формација), геолошке и физиографске формације (укључујући станишта угрожених врста животиња и биљака) и природни локалитети који су важни са становишта науке, очувања или природне лепоте, дефинишу се као природне наслеђе.[2] Србија је наследила учешће у конвенцији 11. септембра 2001, након распада Југославије.[3]
Завршно са 2021. годином, Србија има пет заштићених локалитета као и једанаест на тентативној листи. Први заштићени локалитети били су Стари Рас и Сопоћани, уписани на трећој сесији УНЕСКО-а 1979. године.[4] Други локалитети уписани су на листу УНЕСКО-а 1986, 2004, 2007, и 2017. године.[5] Сви локалитети су из области културе (спрам природних).[5] Четири од пет локалитета су из средњовековног периода, док је Гамзиград из античког. Средњовековни споменици на Косову су прво додати на листу 2004. године а листа је проширене две године касније. Споменици на Косову су на листи угрожене баштине од 2006. године, због потешкоћа у управљању и конзервацији локалитета, услед политичке нестабилности на територији Косова.[6] Стећци - средњовековни надгробни споменици су транснационални упис, који Србија дели са три суседне земље.[7]