Тешка опрема
From Wikipedia, the free encyclopedia
Основна опрема или тешке машине су тешка возила посебно осмишљена за грађевинске радове који често укључују земљане и сличне грађевинарске радове. Тешке машине се најчешће састоје од пет система опреме: имплементација, вуча, структура, систем напајања, управљање и информисање[1].
Тешке машине се користе још од 1. века пре нове ере, када је инжењер старог Рима, Витрувије у свом делу О архитектури описао кран који је покретала снага људи и животиња.
Тешке машине функционишу преко механичког рада простих машина, што је однос између унете примењене силе и излазне силе који се увећава што драстично олакшава послове, за које би иначе било потребно стотине људи и недеље рада без употребе тешких машина. Неке машине користе хидрауличне погоне као примарне изворе кретања.
- Багер-утоваривач ЈЦБ 3ЦКС
- Булдозер на точковима на отвореном руднику угља
- Преносиви мотор ; претеча модерних инжењерских возила
Употреба тешких машина има дугу историју; староримски инжењер Витрувије (1. век п. н. е.) описао је тешке машине и кранове у старом Риму у његовом трактату О архитектури. Макара је напављена око 1500. године. Марк Исамбард Брунел је патентирао први штит за тунеле 1818