Франческо Фоскари
From Wikipedia, the free encyclopedia
Франческо Фоскари (19. јун 1373, Млеци - 1. новембар 1457, Млеци), припадао је племићкој млетачкој породици. Франческо је служио у Венецијанској Републици у бројним званичним функцијама—као амбасадор, председник Већа четрдесеторо, члан Већа десеторице, инквизитор, прокуратор Светог Марка,[1] авогадор комуне— пре него што је изабран 1423.[2] победивши другог кандидата, Пјетра Лоредана. Његов задатак као дужда је био да води Венецију у дугој и дуготрајној серији ратова против Милана, којим су управљали Висконти, који су покушавали да доминирају целом северном Италијом.[3]
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Франческо Фоскари | |
---|---|
Пуно име | Франческо Фоскари |
Датум рођења | (1373-06-19)19. јун 1373. |
Место рођења | Венеција, Млетачка република |
Датум смрти | 1. новембар 1457.(1457-11-01) (84 год.) |
Место смрти | Венеција, Млетачка република |
Гроб | Базилика Санта-Марија Глориоза деи Фрари |
Супружник | Марија Андреа Пријули (Банцо) |
Потомство | једанаесторо деце од којих се једно звало Ђаком Фоскари |
Родитељи | Ђовани Николо Катарина Јована |
Династија | Фоскари |
Млетачки дужд | |
Период | 1423—1457. |
Претходник | Томазо Мочениго |
Наследник | Пасквало Малипјеро |
Савладар | Савет десеторице |
Био је 65. млетачки дужд и владао је од 1423. до 1457, када га је Савет десеторице натерао на абдикацију. Најдуже је владао Млетачком републиком. Водио је и неколико ратова са разним противницима. Подржавао је ренесансу, а саградио је и базилику Санта-Марија Глориоза деи Фрари.