Хипербарична медицина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хипербарична медицина је специфична медицинска дисциплина која проучава и у пракси примењује повољне терапијске ефекте кисеоника под повишеним притиском и атмосфере повишеног притиска уопште.[1]
Хипербарична медицина | |
---|---|
Специјалност | подводна медицина, ургентна медицина, неурологија, инфектологија |
ICD-9-CM | 93.95 |
MeSH | D006931 |
OPS-301 code | 8-721 |
MedlinePlus | 002375 |
Хипербарична медицина се заснива на природном леку: чистом (100%) медицинском кисеонику који се примењује под увећаним или хипербаричним притиском,[2] (већем од атмосферског који на површини мора износи 1 бар) у тзв. хипербаричним коморама.
Ова релативно млада грана медицине настала је након издвајања из подводне или поморске медицине. И поред основне улоге у збрињавању ронилаца и кесонских радника њена метода хипербаричне оксигенотерапије, све више заузимала је значајно место у скоро свим гранама медицине. Тако је примена хипербаричне оксигенације, било као главне или додатне терапија, постала неопходна у медицинским и другим случајевима где је било из којих разлога дошло до дефицита у транспорту кисеоника у организму.[3]
Желећи да укаже на изузетан значај примене хипербаричне медицине у свакодневној пракси, на првом међународном конгресу из области клиничке примене ХБО одржаном у Амстердаму септембра 1963. Године, др Ј. Х. Јакобсон из болнице Маунт Синај, своје излагање започео је речима: Примена кисеоника под повишеним притиском вишим од атмосферског притиска представља напредак који се по значају може поредити са открићем трансфузије крви и антибиотика.[4]'