Хорнеров синдром
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хорнеров синдром, Клод Бернар-Хорнеров синдром, окулосимпатичка парализа је поремећај који настаје као последица унилатералног (једностраног) прекида симпатичке инервације ока, и карактерише се класичном тетрадом симптома; миоза (сужење заница), енофталмус („удубљено око“ или увучена очна јабучица), делимична (парцијална) птоза (спуштеност) очног капка, и смањени или потпуни престанак лучења зноја (анхидроза), праћена црвенилом на одговарајућој страни лица.
Хорнеров синдром | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | неурологија |
МКБ-10 | G90.2 |
МКБ-9-CM | 337.9 |
OMIM | 143000 |
DiseasesDB | 6014 |
MedlinePlus | 000708 |
eMedicine | med/1029 oph/336 |
Patient UK | Хорнеров синдром |
MeSH | D006732 |
„Пурфуа Пти синдром“,[1] је синдром супротан од Хорнеровог, који се клинички одликује мидријазом, егзофталмусом и повлачењем (ретракцијом) очних капка. Изазван је механизмом хиперексцитације симпатичког нервног система након његове лезије примарном болешћу.[2] Овај синдром назван је по француском лекару Франсоа Пурфур ди Птију (1664 - 1741).[3]