Христов монограм
From Wikipedia, the free encyclopedia
За друге употребе погледајте страницу Лабарум.
„Хи-Ро” преусмерава овде. За остале употребе погледајте страницу Хи-Ро (чаробњак).
Христов монограм, или Лабарум (☧), се састоји од прва два грчка слова у речи Христос (грч. , или Χριστος), слова Χ (Хи) и Ρ (Ро). Први пут га је употребио римски цар Константин Велики.
Слово Ρ се често приказује тако да подсећа на пастирски штап, а слово Χ да подсећа на крст, представљајући Исуса Христа као доброг пастира своје пастве, хришћанске цркве.
- На путу за Рим, Константин је доживео мистично искуство након кога се отворено определио за хришћанску веру. По Лактанцију, чији је спис „О смрти прогонитеља“ настао већ око 317/8. год, Константину је у сну, у ноћи која је претходила бици код Милвијског моста, наложено да на штитове својих војника стави слово Х са вертикалном цртом закривљеном при врху тако да формира христорам. По Константиновом биографу епископу Евсевију Цезарејском, који је цареву биографију саставио нешто после 337. године, цар му је лично и под заклетвом неколико година касније испричао читав догађај. По Евсевијевој причи у Vita Constantini, цар се молио Богу кога је поштовао и његов отац и наредног дана на небу, изнад сунца, Константин и његова војска су угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ (грч. ). Цар није био сигуран у значење визије док га у сну није посетио Христ и препоручио му да направи војни стег у облику знака виђеног на небу и искористи га у бици. Сутрадан, Константин је наредио да се искује војни стег (labarum) са венцем на врху у коме се налазила спојена грчка слова Χ и Ρ у виду Христовог монограма. Након тога, цар је одлучио да следи Бога који му се указао и окупио је око себе хришћанске свештенике од којих је затражио да га упуте у Христову веру.
Касније се Константин Велики појавио као посредник и сазвао је Први васељенски сабор у Никеји 325. године. На почетку заседања обратио се сабору апелујући на слогу.