Роберт Хук
Енглески природни филозоф, архитекта и полиматичар (1635 — 1703) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Роберт Хук (енгл. ; Фрешвотер, 18. јул 1635 — Лондон, 3. март 1703) је био енглески физичар и секретар Краљевског друштва у Лондону који је 1665. године открио ћелију. Усавршио је барометар, телескоп и микроскоп. Доказао је да се Земља и Месец окрећу око Сунца по елипси, гравитацију небеских тела, а такође је открио и закон o истезању еластичних тела (Хуков закон).
Роберт Хук | |
---|---|
Пуно име | |
Датум рођења | (1635-07-18)18. јул 1635. |
Место рођења | Фрешвотер, Енглеска |
Датум смрти | 3. март 1703.(1703-03-03) (67 год.) |
Место смрти | Лондон, Енглеска |
Образовање | Вадам колеџ, Оксфорд |
Поље | физика и хемија |
Познат по | Хуков закон Микроскопија Сковао је реч 'ћелија' |
Његов професионални живот се састојао од три различита периода: епоха током које је радио као научни истраживач којем је недостајало новца; стицање великог богатства и угледа путем напорног и савесно рада након великог пожара из 1666. године, и коначно период током кога је постао учесник завидљивих интелектуалних спорова (што је допринело његовој релативној историјској непознаности). У једном тренутку он је истовремено био и кустос експеримената Краљевског друштва, члан њиховог савета, Грешамов професор геометрије, и геодет града Лондона након Великог пожара у Лондону (у ком својству је према неким изворима он извео више од половине свих геодетских радова након пожара). Он је исто тако био важан архитекта свог времена – мада је мали број његових зграда опстао, а неке су генерално погрешно приписане њему. Он је био успешан у развијању сета мера планске контроле за Лондон, чији утицај се задржао до данас. Алан Чапман га је карактерисао као „енглеског Леонарда”.[1]
Хук је студирао на Вадам колеџу у Оксфорду током Протекторатског периода, при чему је он био члан уске групе ревних ројалиста коју је предводио Џон Вилкинс. Он је био запослен као асистент Томаса Вилиса и Роберта Бојла, за кога је направио вакуумске пумпе које су кориштене у Бојловим експериментима при извођењу гасних закона, и сам је спровео део експеримената. Он је направио неке од најранијих Грегоријанских телескопа и уочио је ротације Марса и Јупитера. Године 1665 он је објавио књигу Микрографија, којом је детаљно илустровао употребу микроскопа у научним истраживањима. На бази његових микроскопских запажања на фосилима, Хук се сматра раним пропонентом биолошке еволуције.[2][3] Он је истражио феномен рефракције, произвео таласну теорију светла, и био је први да постулира да се материја шири при загревању и да се ваздух састоји малих честица раздвојених релативно великим растојањима. Он је предложио да је топлота манифестација бржег кретања честица материје. Он је спровео пионирске радове пољу геодезије и израде мапа, и учествовао је у раду који је довео прве модерне планске мапе, мада је његов план за Лондон на решеткастом систему био одбијен у корист поновне изградње дуж постојећих рута. Он је исто тако доспео близу експерименталног доказа да гравитација следи инверзни квадратни закон, и први је поставио хипотезу да таква релација руководи кретањем планета, што је идеја коју је развио Исак Њутн,[4] и то је био део спора између њих, због чега је Њутн покушао да избрише Хуково допринос. Он је иницијално произвео теоретску глобусну теорија геологије, оспорио дословни библијски приказ старости земље, хипотетисао о идеји изумирања, и у више наврата је писао да су фосили на врховима брда и планина вероватно тамо доспели услед земљотреса, што је генерални термин који се својевремено користио за геолошке процесе.[5] Велики део Хуковог научног рада је обављен у оквиру његовог својства кустоса експеримената Краљевског друштва, радног места које је држао од 1662, или у оквиру сарадње са Робертом Бојлом.