Јелена Страцимировић
супруга Стефана Душана / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јелена Страцимировић-Немањић (око 1310 — 1374) била је бугарска племкиња и српска краљица а потом и царица, супруга Стефана Душана (краљ 1331 — 1346, цар 1346 — 1355) и мајка цара Уроша (1355—1371).
Јелена Страцимировић | |
---|---|
Датум рођења | 1310. |
Место рођења | Друго бугарско царство |
Датум смрти | 11. јул 1374.(1374-07-11) (63/64 год.) |
Гроб | манастир Светих арханђела |
Супружник | Стефан Душан |
Потомство | Стефан Урош V |
Родитељи | Страцимир Крански Кераца Петрица |
Династија | Комнини Асени Шишмани Немањићи |
Српска краљица | |
Период | 1331–1346. |
Претходник | Марија Палеолог |
Наследник | Српско царство |
Српска царица | |
Период | 1346–1355. |
Претходник | Српско краљевство |
Наследник | Ана Бесараб |
Владарка Серске области | |
Период | 1355–1365. |
Претходник | Стефан Душан |
Наследник | Угљеша Мрњавчевић |
Јелена је била ћерка деспота Страцимира и Кераце Петрице, рођена око 1310. године. Њен брат, Јован Александар (1331—1371), постао је бугарски цар 1331. године, после државног удара у којем су са власти збачени Душанова тетка Ана Неда и њен син Јован Стефан (1330—1331). Они су постављени на власт у склопу мировног уговора, који су Србија и Бугарска склопиле, после битке код Велбужда (1330), у којој је погинуо бугарски цар Михајло III Шишман (1323—1330), отац Јована Стефана и бивши муж Ане Неде. Исте године и Душан је извршио државни удар и збацио са власти свог оца, Стефана Дечанског (1322—1331). Двојица владара су склопила споразум који је потврђен Јеленином удајом за Душана, на Ускрс, 19. априла 1332. године, а односи између две државе су остали добри до краја Душановог живота. Данас се сматра да је у браку са Душаном имала само једно дете, сина Уроша, док поједини аутори сматрају да су имали и ћерку. Јелена је била грађанка Венеције 1350. године и регенткиња Србије између 1355-1356. После смрти супруга, цара Душана 1355. године, Јелена се закалуђерила као монахиња Јелисавета и са сином је завршила градњу манастира Матејче код Куманова.
Јеленини портрети очувани су у више места (у Белој цркви у селу Карану код Ужица, Сопоћанима, Дечанима, Леснову, Љуботену, Охриду и у храму свете Богородице код Куманова).