Врање
град у Србији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Врање је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Врање је административни, културни и економски центар Пчињског управног округа и један од највећих градова у јужној Србији. Према попису из 2022. било је 50.954 становника. Налази се у северозападном делу Врањске котлине у подножју планине Пљачковице и Крстиловице. Кроз град протиче пет река. Град се налази на магистралном и железничком путу. На северу је од Ниша удаљен 110 , а од Београда 347 km.
Врање | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Град | Врање |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 50.954 |
— густина | 59,25 ст./km2 |
Агломерација (2022.) | 74.381 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 33′ 15″ С; 21° 53′ 50″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 487 m |
Површина | 860 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Слободан Миленковић (СНС) |
Поштански број | 17500 |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | |
Веб-сајт | |
Не зна се када је тачно насељен, али су подручје града насељавала илирска или трачанска племена све док га у 1. или 2. веку п. н. е. не освајају Римљани. У 6. и 7. веку га насељавају Словени, а први пут се спомиње у византијским списима 1093. Неколико пута је освајан, пре него што је ушао у састав Краљевине Србије 1207. Врањем су владале многе српске племићке породице, све док га није покорило Османско царство 1455. За време османске владавине Врање је имало важну улогу, јер се налазило на раскрсници важних путева, а у једном тренутку је било седиште и кадилука. Врање је ослобођено 31. јануара 1878. године и постало седиште моравског среза. Град је 1904. погодио земљотрес, који је доста оштетио инфраструктуру. У Првом светском рату га је окупирала Краљевина Бугарска, да би се после завршетка рата било у саставу Краљевине Југославије, а од 1929. у оквиру Вардарске бановине. У Другом светском рату Врање је окупирала Бугарска, а после ослобођења Врање постаје седиште Пчињског округа и тада почиње његов индустријски и урбанистички развој. Врање постаје текстилни, дрвни и металуршки центар у оквиру СФРЈ.
Град је познат по музици и трубачким оркестрима, као и по делима познатог српског реалистичког писца Борисава Станковића. У граду постоје многе институције и обележја са његовим именом. Врање је домаћин многим манифестацијама од којих су познатије Стари дани, Борина недеља и Борини позоришни дани. Први је град на Балкану који је Унеско прогласио градом музике. Седиште је Епархије врањске и 4. бригаде Војске Србије.