Даимјо
From Wikipedia, the free encyclopedia
Даимјо (大名, Daimyō) је титула самураја која се односила на ауторитет и власт над одређеним територијама Јапана од почетка 14. века. Назив даимјо би се могао разложити на две целине, „даи“ (大) буквални превод „велики“, и „мјоден“ (名田) које би се могло превести као приватни посед.
У многим случајевима, титула даимјоа је осигуравана подлостима, сплеткама па чак и убиствима. Браћа, па чак и очеви су уклањани. Ћерке су биле размењиване како би се осигурала савезништва заснована на браку, како су територије расле од једне планинске тврђаве на две, затим три, окружујући плодне долине.
Јапан се убрзо поделио на већи број ситних краљевства, које су држали војни заповедници приватних армија, a период од 1467. до 1615. назива се Сенгоку период - „доба земље у рату“.
Већина сенгоку даимјоа, великих локалних господара из шеснаестог века који су контролисали своје територије, водили су порекло од војних гувернера (шуго) шогуната Муромачи или од њихових вазала, заменика шугоа (шугодај).