Западнопустињска кампања
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рат у пустињи (1940–1943) (енгл. ) био је главно ратиште северноафричког фронта, у пустињама Либије и Египта. Рат је почео у септембру 1940. италијанском инвазијом Египта; операција Компас, британска петодневна офанзива у децембру 1940. довела је до уништења италијанске 10. армије. Бенито Мусолини затражио је помоћ од Адолфа Хитлера, који је одговорио упућивањем малог немачког одреда у Триполи (11. јануара 1941) по Директиви 22. Немачки Афрички корпус под генералом Ервином Ромелом био је формално под италијанском командом, али је италијанска зависност од Трећег рајха учинила Немачку доминантним партнером.
Рат у пустињи (1940–1943) | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Северноафричког фронта у Другом светском рату | |||||||||
Британски крусејдер тенк пролази поред запаљеног немачког тенка панцер IV. | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Савезници Уједињено Краљевство Аустралија Канада Нови Зеланд Јужна Африка Слободна Француска |
Силе Осовине Немачка Италија | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Арчибалд Вејвел Клод Окинлек Харолд Александер Бернард Монтгомери |
Родолфо Грацијани Итало Гариболди Ервин Ромел Ханс фон Арним Уго Кавалеро Алберт Кеселринг Ђовани Месе | ||||||||
Јачина | |||||||||
36.000 | 215.000 |
У пролеће 1941. снаге Осовине под Ромеловом командом потисле су Британце назад у Египат, изузев луке Тобрука који је остао под опсадом све док није ослобођен у операцији Крсташ. Снаге осовине су до краја године потиснуте на полазне положаје. У 1942. снаге Осовине поново су потисле Британце и заузеле Тобрук након битке код Газале, али нису постигле одлучујућу победу. У последњем продору Осовине у Египат, Британци су се повукли до Ел Аламејна, где је у Другој бици код Ел Аламејна британска Осма армија потукла снаге Осовине. Оне су потиснуте из Либије у Тунис, где су потучене током кампање у Тунису (1943).
За Хитлера Источни фронт против Совјетског Савеза био је далеко важнији од Рата у пустињи, који је био диверзија споредног значаја. Силе Осовине никад нису имале довољно снага, нити начина да их допреме, да победе Британце. Британци су пропустили више прилика да окончају рат када су преусмерили снаге у Грчку и Левант 1941. и на Далеки исток 1942.