Зеница (град)
град у Босни и Херцеговини / From Wikipedia, the free encyclopedia
Зеница ( изговор) је град, административно и економско средиште Зеничко-добојског кантона и истоимене јединице локалне самоуправе у Федерацији БиХ (Босна и Херцеговина). Налази се у долини ријеке Босне, око 70 километара сјеверозападно од Сарајева. Град је познат по жељезари и другој тешкој индустрији, али и као значајан универзитетски центар. Према коначним подацима пописа становништва у БиХ 2013, Зеница броји 70.553 становника.[1]
Зеница | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Кантон | Зеничко-добојски кантон |
Град | Зеница |
Основан | као Бистуа Нова — римски муниципијум (2—4. вијек; прво име) као Зеница — босанско насеље (1415. или март 1436; друго име, отад) |
Становништво | |
— 2013. | 70.553[1] |
— густина | 1.640/ |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 12′ 14″ С; 17° 54′ 28″ И |
Временска зона | (), љети () |
Апс. висина | 310—350 |
Површина | 43,01 2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 72100 |
Позивни број | 032 |
Веб-сајт |
Град Зеница је географски смјештен у срцу Босне. Површина насељеног мјеста је 43,01 km². Рељеф је долинско-котлински, а надморска висина 310—350 метара. Кроз сам град протичу ријеке Босна, Лашва, Бабина и Кочева. Преовладава умјереноконтинентална клима. Град има 13 насеља.
Урбани дио данашњег града настао је у више фаза, укључујући неолитску, илирску, римски муниципијум Бистуа Нова (2—4. вијек; старо име града) са ранохришћанском двоструком базиликом. Пронађени су трагови античког насеља, а заступљена је била и вила рустика, терма, храм и др. Ново, садашње име града први пут се помиње 1415. године. У Зеници је откопана црква из средњег вијека и фрањевачки самостан Св. Марије. Вријеме самосталности средњовјековне Босне непосредно је везано за Зеницу (Градешина плоча и акт абдикације; Кулиново вријеме; Врандук, сједиште босанских краљева; Јањићи и хиже дида босанских крстјана / богумила; стећци итд.). За вријеме османске владавине (1463—1878), Зеница је постала муслиманска касаба; на самом крају 17. вијека, Зеница је имала 2.000 становника, углавном муслимана; православци и католици се помињу поново од краја 18, а Јевреји у 19. вијеку. Зеница је у највећој мјери изграђена у аустроугарском и југословенском периоду. Број становника се повећавао нагло у 20. вијеку, а од рата до 2013. град је изгубио четвртину популације. Општина Зеница је 2014. године постала Град Зеница.
Град има девет националних споменика. Једно од обиљежја Зенице је фудбалски клуб Челик, као и једна од највиших зграда на Балкану — Ламела. Неки најпознатији Зеничани су Семир Османагић, Анабела Басало, Данис Тановић, Тарик Филиповић, Амар Јашарспахић Гиле, Нихад Фетић Хакала, Младен Крстајић, Дејан Ловрен, Мервана Југић-Салкић и Амел Тука.