Кандијски рат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кандијски рат (грч. , трајао 1645. — 1669) је представљао оружани сукоб између Млетачке републике и њених савезника Витезова Хоспиталаца, Папске државе и Француске са једне и Османског царства и Берберских земаља (територије у северној Африци под влашћу Османлија) са друге стране, а са циљем остваривања војно-политичке превласти над медитеранским острвом Крит (Кандија). Двадесетчетворогодишњи сукоб су чиниле бројне поморске битке на Егејском мору и копнене операције у Далмацији.
Кандијски рат | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Османско-венецијанских ратова | |||||||||
Венецијанска карта Крита | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Млетачка република Витезови Малте Папска држава Краљевина Француска Маниоти |
Османско царство Берберске земље | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Андреа Корнер Николо Лудовиси Томас Моросини Ђовани Гриман Гиаком да Рива Алвис Мокениго Леонардо Фосколо Лоренцо Марчело Лазаро Мокениго Франческо Моросин Алмериго д`Есте Францис Вендоме |
Силах Јусуф-паша Кара Муса-паша Гази Хусеин-паша Ахмед-паша Кара Мурад-паша Мехмед-паша Фази Ахмед-паша |
Иако је у првим годинама ратовања већи део Крита био покорен од стране Турака, тврђава Кандија (данас Ираклион), главни град острва, успешно је одолевала турским нападима. Током опсаде Кандије главни циљ обеју страна је било успешно снабдевања властитих трупа храном и оружјем. Штавише, Млечани су на све могуће начине морали да онемогуће снабдевање турских трупа на острву. Исход рата је одлучен у серији поморских битака. Млеци су имали подршку разних западноевропских држава (уз наговор папе и зарад оживљавања крсташког духа) у виду људства, бојних бродова и војне опреме, а све са циљем „одбране хришћанских традиција“. Иако су Млеци били знатно супериорнији на мору у односу на турску флоту, њихови бројни покушаји за потпуну блокаду Дарданела су имали само делимичан успех, јер Република није имала довољно бродова да би потпуно затворила мореуз и спречила даља појачања турских снага на острву. Са друге стране Турцима су велике проблеме правили и сукоби на северу, у Трансилванији против Хабзбурга.
Дуготрајан рат је умногоме ослабио привреду Републике која је у знатној мери профитирала од уносне трговине са Османским царством. Са друге стране, привреда Османске Империје није почивала искључиво на трговачким пословима, а у самом сукобу османлије су успеле да ојачају своју власт на острву превасходно захваљујући снажном вођству великих везира из Копрулске династије, а што је резултовало великом офанзивом 1666. године против Млечана. Офанзива која је трајала пуне две године сматра се најкрвавијим и најбруталнијим делом овог рата, а завршена је мировним преговорима према којима је цело острво и град Ираклион дошао под турску власт. Према том мировном уговору Венеција је сачувала неколико мањих острва изван Крита, и добила неколико територија у Далмацији. Незадовољство Млечана исходом овог рата довело је до новог сукоба (Морејски рат) непуних 15 година касније, сукоба из ког Венеција излази као победник иако острво Крит остаје под контролом Турака све до првог Балканског рата 1912. и коначног уједињења Грчке.