Мрачни век (Грчка)
транзитни период Античке Грчке / From Wikipedia, the free encyclopedia
Мрачни век, Мрачни век античке Грчке, познат и као Геометријска ера[1] транзитни је период грчке историје измећу периода пропадања Микенске цивилизације и Архајске ере античке Грчке. Мрачни век је овако назван због тога што ништа није познато о том периоду у историји античке Грчке, било какве спекулације о том периоду се заснивају претежно на археолошким открићима. Традиционално се сматра да је Мрачни век античке Грчке почео током велике Дорске сеобе у јужну Грчку која се десила највероватније током 12. и 11. века п. н. е. и која се обично сматра једним од разлога пропасти Микенске цивилизације. Мрачни век античке Грчке се завршава након отприлике око 700. године п. н. е. мада не постоји одређен датум краја Мрачног века. Данас се сматра да је током Мрачног века уследио дугачак период политичке, економске као и културне стагнације и релативног друштвеног назадовања у односу на еру Микенске Грчке. Тај период је често називан и Геометријском ером због тога што су шаблони и облици на вазама из тог периода претежно геометријског стила.[1] Мрачни век се данас сматра транзиционим периодом између опадања хеленског бронзаног доба и доба првобитног појављивања града-државе као основне политичке јединице на хеленским просторима. Археолошка ископавања су доказала да су ипак постајале одређене трговинске везе након 900. п. н. е. нарочито са Блиским истоком. Та ископавања су нарочито исказана у местима попут Лефкандија и Евбеје где су пронађени археолошки остаци који указују на културолошку везу са Истоком. Мрачни век античке Грчке се данас сматра првим периодом старогрчке историје.