Операција Сунцокрет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Операција Сунцокрет (Unternehmen Sonnenblume) је назив за упућивање немачких трупа у северну Африку 1941, током Другог светског рата. Немачке трупе су ојачале преостале италијанске снаге у Либији, након што је италијанска 10. армија уништена британским нападима у операцији Компас (9. децембар 1940 - 9. фебруар 1941). Први јединице су кренуле из Напуља за Африку и стигле 11. фебруара. Дана 14. фебруара, прве јединице 21. оклопне дивизије, Извиђачки батаљон 3 и Одред ловаца тенкова 39 стигли су у Триполи у Либији и одмах су послати на линију фронта у Сирте.
Unternehmen Sonnenblume/Операција Сунцокрет | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Рата у пустињи (1940—1943) на Северноафричком фронту у Другом светском рату | |||||||||
Западна пустиња 1940. | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Уједињено Краљевство Аустралија Канада Нови Зеланд Јужна Африка |
Немачка Италија | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Арчибалд Вејвел Филип Неме (РЗ) |
Ервин Ромел Итало Гариболди | ||||||||
Јачина | |||||||||
1 дивизија 3 бригаде 1 оклопна бригада (непотпуна) |
делови 2 немачке дивизије делови 5 италијанских дивизија | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
1.760 заробљено око 100% тенкова изгубљено | 103–107 тенкова (неки оштећени и поправљени) |
Генерал Ервин Ромел је преузео команду новог Немачког афричког корпуса; израз "Афрички корпус" постао је генерички наслов за немачке снаге у северној Африци, у енглеском говорном подручју). Ромел је 12. фебруара стигао у Либију, са наређењима за одбрану Триполија и Триполитаније, иако користећи агресивну тактику. Генерал Итало Гариболди је 25. марта заменио маршала Италије Родолфа Грацијанија као генерални гувернер Либије и генерал Марио Роата, главни командант Краљевске италијанске армије (Regio Esercito), наредио је Грацијанију да стави италијанске моторизоване јединице у Либији под немачку команду. Прве немачке трупе стигле су 15. фебруара у Сирте и напредовале су у Нофилију 18. фебруара. 24. фебруара немачка извидница напала је из заседе британску патролу код Ел Агајле, 24. марта, снаге Осовине су заузеле Ел Агајлу и 31. марта су напале Брегу. Некомплетна британска 3. оклопна бригада није успела да изврши контранапад и започела је повлачење према Бенгазију следећег дана.
Када се 3. оклопна бригада покренула, њени истрошени и недовољно одржавани тенкови почели су да отказују како се и предвиђало, а бригада није успела да спречи покрете снага Осовине у пустињи јужно од џепа у Киренајци, што је аустралијску пешадију из Бенгазија оставило без могућности да се повуче дуж обалског друма "Via Balbia". Ромел је поделио своје снаге у мале колоне како би гонио британско повлачење колико год су то дозвољавале ограничене залихе горива и воде. Војници Осовине су успели да окруже и заробе значајну силу код Мехилија, што је довело до тога да се британско повлачење настави до Тобрука, а потом и на либијско-египатску границу. Снаге Осовине нису успеле да заузму Тобрук, пре него што су браниоци имали времена да организују одбрану, а Ромел је потом разделио снаге осовине између Тобрука и границе.
Сунцокрет је успео јер су способност Немаца да предузму офанзиву потценили генерал Арчибалд Вејвел, врховни командант Блиског истока, британски Главни штаб и Винстон Черчил. Способност и храброст Ромела преокренули су ситуацију, упркос обимним обавештајним подацима Ултра и МИ14 (Британска обавештајна служба). Године 1949. Вејвел је написао да је у Киренаици узео неоправдани ризик, формирајући очекивања о снагама Осовине заснована на борби против италијанске војске, "Сигурно нисам планирао за Ромела након мог искуства са Италијанима. Требало је да будем паметнији... "Многе искусне британске јединице пребачене су у Грчку, а друге јединице су послате у Египат на обнову. Неки од команданата које је Вејвел поставио у Команди Киренајке (ЦИРЦОМ) показали су се неспособним, и он такође није озбиљно проучио терен између Бенгазија и Ел Агајле, ослањајући се на мапе које су се показале нетачне, када је касније стигао да види лично.