Пророкова џамија
џамија у Саудијској Арабији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пророкова џамија (арап. [] — ’Ел Месџид ен Набави’), позната и као Посланикова џамија, џамија је коју је основао и лично изградио исламски пророк Мухамед, а налази се у Медини у Саудијској Арабији. Друга је по важности у историји ислама (после Свете џамије у Меки), и једна је од највећих џамија на свету. Непрекидно је отворена за јавност.
Пророкова џамија | |
---|---|
арап. Al-Masğid al-Nabawī | |
Основне информације | |
Локација | Медина, Хејаз, Саудијска Арабија[1] |
Координате | 24.468333° С; 39.610833° И / 24.468333; 39.610833 |
Религија | ислам |
Држава | Саудијска Арабија |
Власништво | Влада Саудијске Арабије |
Управа | краљ Салман имам(и): ; |
Архитектонски опис | |
Стил архитектуре | Класични и модерни исламски, османски, мамелучки |
Главни градитељ | Мухамед |
Почетак изградње | 622. н. е. |
Спецификације | |
Капацитет | 650.000 (током хаџилука достиже и 1.000.000) |
Површина | 622. год — 1022 m² 638. год — 4088 m² 650. год — 5061 m² 708. год — 7500 m² 782. год — 9309 m² 1483. год — 9429 m² 1861. год — 10.939 m² 1955. год — 16.326 m² 1994. год — 235.000 m²[2] |
Број купола | 27 |
Број минарета | 10 |
Висина минарета | 105 m |
Грађевина је првобитно била продужетак Мухамедове куће; тамо се доселио након Хиџре (пресељења) из Меке у Медину 622. године. У великој мери је учествовао у изградњи џамије. У почетку је то била просторија без крова, а имала је и улогу центра заједнице, суднице и верске школе. Постојала је издигнута платформа за људе који су учили Куран. Каснији владари су у великој мери проширили и украсили тај део џамије. Од 1909. године постаје прва грађевина Арабијског полуострва која је опскрбљена електричном енергијом.[3] Џамија је под контролом Чувара две Свете џамије — краља Салмана бин Абдулазиза ал-Сауда. Она се налази у некадашњем централном делу Медине, окружена бројним хотелима и базарима и представља друго најзначајније место ходочашћа, јер многи муслимани током хаџилука долазе у Медину да посете џамију због њене везе с Мухамедовим животом.
Након проширења током владавине омејадског халифе Ел-Велида I, у састав џамије улази гроб Мухамеда и прве две праведне халифе, Ебу Бекра и Омера.[4] Једна од најзначајнијих одлика џамије је Зелена купола на југоисточној страни,[5] где су се налазиле Аишине одаје,[4] а Мухамед је под њом сахрањен. Током 1279, дрвена купола је изграђена изнад гроба, а касније је реновирана више пута крајем 15. века и једном 1817. године. Садашњи изглед купола добија 1818. од стране османског султана Махмуда II,[5] а први пут је офарбана у зелено 1837. и отад се назива Зеленом куполом.[4]