Прелазни метал
низ хемијских елемената / From Wikipedia, the free encyclopedia
Прелазни метали се налазе између 2. и 13. групе периодног система елемената (по ранијој номенклатури a и a група).[1] Ови метали попуњавају 3, 4 и 5 орбитале док се на последњем енергетском нивоу, скоро по правилу налазе по два s електрона супротног спина. Промена броја електрона јавља се код елемената исте периоде, а не групе као код осталих елемената. То је разлог због кога су сличности између елемената исте периоде често веће него између елемената исте групе, а разлике између група много мање него код главних група. За разлику од атома главних група ови метали поседују јоне знатно мањег атомског радијуса и кристалне решетке великих енергија; зато су велике густине и тврдоће, и високих температура топљења и кључања. Ови елементи су одлични проводници топлоте и електрицитета и имају врло добра механичка својства. Већина једињења прелазних метала је обојена како оних у чврстом стању тако и оних у растворима. Код прелазних метала се јавља тежња за грађењем легура и међусобно и са другим металима.[2]
Карактеристична хемијска својства прелазних метала се огледају у:
- вредностима коефицијената Полингове електронегативности који се крећу између 1,1 и 2,6[3][4]
- грађењу једињења са различитим оксидационим бројевима
- тежњи да граде комплексна једињења.
Коефицијенти електронегативности показују да ови метали чине прелаз између најелектронегативнијих метала (главних група) и неметала. Прелазни метали имају велики индустријски значај јер на њима и њиховим легурама почива металургија. Значајни су и као биогени елементи, а од њих се највише истиче гвожђе.