Папа Хонорије III
поглавар Римокатоличке цркве / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хонорије III (лат. , право име Ченчо Савели) био је римски папа од 1216. до 1227. године.
Папа Хонорије III | |
---|---|
Пуно име | Ченчо Савели |
Датум рођења | 1148. |
Место рођења | Рим, |
Датум смрти | 18. март 1227.(1227-03-18) (78/79 год.) |
Место смрти | Рим, |
Претходник | Папа Иноћентије III |
Наследник | Папа Гргур IX |
Родио се у римској аристократској породици око 1150. године. Неко време био је каноник у Цркви Санта Марија Мађоре, да би 1188. године постао папски секретар, а потом кардинал (1197).[1] Као наследник папе Иноћентија III наставио је борбу против катара. Потврдио је доминикански (1216), кармелићански (1220) и фрањевачки ред (1223). Године 1220. крунисао је за цара Фридриха II, који му је заузврат обећао да ће повести нови Крсташки поход, али није одржао своје обећање.[2]
Године 1217. послао је краљевску круну Немањином сину, Стефану Првовјенчаном, на основу чега је Рашка уздигнута на ранг краљевине.[3]
Написао је више дела црквеног права, од којих је најпознатија збирка декретала Пета збирка (лат. ). Такође је и аутор биографије папа Целестина III и Гргура VII. Саставио је и , која представљају најважнији историјски извор за проучавање папске економије у средњем веку. Осим тих дела, приписује му се и наводно ауторство над једним гриморијем (Гримориј папе Хонорија) у којем се описује како призивати демоне и научити их контролисати.