Герман мацӀ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Герман мацІ (Deutschcode: de is deprecated , абулеб къагӀида [dɔɪ̯tʃ] ( listen))[nb 4] — БакътІерхьул германияб мацІ, жибги аслияб къагІидаялъ Централияб Европаялда бугеб. Гьеб ккола бищун тІибитІараблъун ва расмияблъун Германиялда, Австриялда, Швейцариялда, Лихтенштейналда, ва Италиялъул Жанубияб Тиролалда. Гьединго герман мацІ буго цадахъ-расмияблъун Люксембургалдаги Бельгиялдаги (хасго герман мацІалда кІалъалел жамагІатазда), ва миллияблъун буго Намибиялда.
Краткие факты Герман, Абулеб куц ...
Герман | |
---|---|
Deutschcode: de is deprecated | |
Абулеб куц | [dɔɪtʃ] |
Регион | German-speaking Europe |
КӀалъалел | 95 миллион (2014)[1] КІиабилеб мацІ хІисабалда: 10–15 млн (2014)[1] |
Индо-европиял
| |
Цесел формаби | Басрияб тІасагерман мацІ
|
Стандартал формаби |
|
| |
ГӀужраяб форма | Ишарабазулаб герман мацІ |
Официалаб статус | |
Официалаб мес | 6 пачалихъ
2 икълим
|
РикӀкӀараб дагьбутӀадул мацӀ | 10 пачалихъ (рикІкІараб дагьбутІа/миллияб мацІ)
|
Регулация гьаби | Расмияб гьечІо (Орфография нухда бачуна Герман орфографиялъул шураялъ)[2] |
МацӀалъул кодал | |
ISO 639-1 | de |
ISO 639-2 | ger (B) deu (T) |
ISO 639-3 | БатӀи-батӀияб:deu – Герман мацІgmh – Гьоркьохъеб тІасагерман мацІgoh – Басрияб тІасагерман мацІgct – Товар колониялъул герман мацІbar – Бавар мацІcim – Cimbriangeh – Hutterite Germanksh – Kölschnds – Low German[nb 1]sli – Lower Silesianltz – Luxembourgish[nb 2]vmf – Mainfränkischmhn – Mòchenopfl – Palatinate Germanpdc – Pennsylvania Germanpdt – Plautdietsch[nb 3]swg – Swabian Germangsw – Swiss Germanuln – Unserdeutschsxu – Upper Saxonwae – Walser Germanwep – Westphalianhrx – Riograndenser Hunsrückischyec – Yenish |
Glottolog | high1289 High Germanfran1268 Middle Germanhigh1286 Upper German |
Linguasphere | 52-ACB–dl (Standard German) |
(Цадахъ-)Расмияб ва гІемерисезул мацІ
Цадахъ-расмияб, амма гІемерисезул гуреб мацІ
Къанунияб дагьбутІаялъул/маданияталъул мацІ
ДагьбутІаялъул къанунияб гуреб мацІ | |
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА. |
Закрыть