Копт (бохарияб диалекталда: ϯⲙⲉⲧⲣⲉⲙⲛ̀ⲭⲏⲙⲓ timetremənkʰēmi ва cагІидияб: ⲧⲙⲛ̄ⲧⲣⲙ̄ⲛ̄ⲕⲏⲙⲉ tməntrəmənkēme) ккола шималияб Афро-Азиялъул мацІазул хъизаналъул Египеталъул мацІалъул ахирисеб хІокІлъун, жинда Египеталда XVII гІасруялде щвезегІан кІалъалел рукІарал[3]. Н. щ. II гІасруялдаса египтяназ байбихьана жиб грек алипбаялъул[4] тІаде грек мацІалда рукІинчІел египеталъулал гьаркьал рихьизаризе демотикаялдаса анлъго-анкьго хІарпги жубан гьабураб копт алипба хъвадариялъе хІалтІизабизе[5].

Краткие факты Копт мацІ, Территория ...
Копт мацІ
ϯⲙⲉⲧⲣⲉⲙⲛ̀ⲭⲏⲙⲓ ~ ⲧⲙⲛ̄ⲧⲣⲙ̄ⲛ̄ⲕⲏⲙⲉ
Территория Египет
ЭтниклъиКоптал
ЭраГрекоРоманияб Египет;[1][2] Н. Щ. II гІ. — XVII гІ.; жакъа къоялъги хІалтІизабула копт килисаялда литургияб мацІ хІисабалда.
Афро-азиатиял
Цесел формаби
Архаикияб египеталъулаб мацІ
  • Басрияб египеталъулаб мацІ
    • Гьоркьохъеб египеталъулаб мацІ
      • Хадусеб египеталъулаб мацІ
        • Демотика
Диалектал
Копт алипба
Официалаб статус
Регулация гьабиКоптологиялъул институт
МацӀалъул кодал
ISO 639-2cop
ISO 639-3cop
Glottologcopt1239
Гьанир руго ИФАлъул фонетикиял симболал. Кколеб кверчӀвай гьечӀони, нужеда бихьизе бегьула гьикъул гӀужур, ункъбокӀон, яги цогидал симболал Юникодалъул гӀужразул бакӀалда. ИФА симболазе байбихьул нухмалъи балагье гьаниб: Квеки:ИФА.
Закрыть
Thumb
Копт ва гIараб мацIазда хъвайхъвагIи. Къагьир

Копт мацІалъул буго чанго диалект, гьезул бищун машгьураллъун ккола ТІасияб Египеталъул сагІидияб мацІалъул свериги Мемфисалъул мацІалъул свериги, жиб Гъоркьияб Египеталда Нилалъул Дельтаялъул бакътІерхьун рахъалда лъугьараб.

Копт ва Демотик мацІал цун хурхарал руго жиб Египеталъул гьиероглифазда хъвалеб букІараб хадусеб египеталъулаб мацІалда.Адабияталъулаб мацІ хІисабалда копт мацІ тІегьалеб букІана н. щ. II гІасруялдаса XIII гІасруялде щвезегІан, Цебесеб модернияб периодалде копт мацІ кІалъалеб мацІ хІисабалда хисана гІараб мацІалъ, амма XIX гІасруялдасакопт мацІ чІаго гьабизе хІал бихьи гьабулеб буго. Гьелъул динияб мацІалъул свери жакъа къоялъги хІалтІизабула

Жакъа къоялъ копт мацI хІалтІизабула литургияб мацІ гІадин Копт ортодоксалияб килисаялъ, ва цо-цо коптазул хъизаназдаги цоцада гьоркьоб кIалъалеб мацI хIисабалдаге[6][7][8][8][9][10][11].

ЦІар

Тарих

Лингвогеография

Диалектал

ТIасияб Египеталъул мацIалъул свералаби

Гъоркьияб Египеталъул мацIалъул свералаби

Лингвистикияб сипат-сурат

Фонетика ва фонология

Вокализм

Консонантизм

Грамматика

Морфология

Синтаксис

Лексика

ХІужжаби

ТІадеги цІали

КъватІисел линкал

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.