Наполеон I
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Наполео́н I Бонапа́рт (итал. Napoleone Buonaparte, фр. Napoléon Bonaparte [na.po.leɔ̃ bɔ.nɑ.paʁt]; 1769 шеран 15 август, Аяччо, Корсика — 1821 шеран 5 май, Лонгвуд, Сийлахь Еленин гӀайра) — Францин император 1804 шо дуьйна 1815 шо кхаччалц, таханлера Францин бухбиллина сийлахь воккху французийн баьчча а, пачхьалкхан гӀуллакххо а.
Титулаш:
- французийн революцин армин генерал;
- Французийн республикин Хьалхара консул (1799 шеран 9 ноябрь — 1804 шеран 20 март);
- французийн император (1/ 1804 шеран 18 май — 1814 шеран 6 апрель, 2/ 1815 шеран 12 март — 1815 шеран 22 июнь);
- Италийн республикин президент (1802 шеран 26 январь — 1805 шеран 17 март);
- Италин паччахь (1805 шеран 17 март — 1814 шеран 6 апрель);
- Рейнан бертан протектор (1806 шеран 12 июль — 1813 шеран 19 октябрь);
- Швейцарин Конфедерацин медиатор (1803 шеран 19 февраль — 1813 шеран 19 октябрь);
- Берган сийлахь воккху герцог (1808 шо — 1809 шо).
Наполеон I хилла 168 см лекха. Цу хенахь и йара йуккъерачу барамал сов локхалла.


Наполеон де а, нена а 13 бера дара. Царех пхиъ кегий долуш делира. Наполеон вара шозлугӀниг. Баккхи хиллалц хьалакхиира, Наполеон воцург, цуьна 4 ваша а, 3 йиша а:
- Жозеф Бонапарт (1768—1844), Испанин паччахь.
- Люсьен Бонапарт (1775—1840), князь Канино и Музиньяно.
- Элиза Бонапарт (1777—1820), Тоскански сийлахь йоккху герцогиня.
- Луи Бонапарт (1778—1846), Голландин паччахь.
- Полина Бонапарт (1780—1825), Гвасталлин герцогиня.
- Каролина Бонапарт (1782—1839), Клевски сийлахь йоккху герцогиня.
- Жером Бонапарт (1784—1860), Вестфалин паччахь.










Remove ads
- Французский Орден Почетного Легиона большой крест (1805)[1]
- Вюртембергский Орден Золотого Орла большой крест (1807)
- Российский Орден Святого Андрея Первозванного (27.06.1807, по Высочайшему повелению исключен 9 февраля 1816 года)
- Российский Орден Святого Александра Невского (27.06.1807)
- Прусский Орден Черного Орла (1807)
- Вестфальский Орден Короны Вестфалии большой крест (1809)
- Австрийский Орден Святого Стефана большой крест (1810)[2]
- Французский Орден Воссоединения большой крест (1811)
- Датский Орден Слона
- Шведский Орден Серафимов
- Испанский орден Золотого руна (1805)
- Австрийский Орден Леопольда 1 ст.
Remove ads
Шен дахар
Зударш а, бераш а
- 1-ра зуда: (1796 шеран 9 март, Париж) Жозефина де Богарне (1763 шо — 1814 шо), Францин паччахь. Цера бераш дацара. Иза Наполеонс йитира 1809 шеран 16 декабрехь.
- 2-гӀа зуда: (1810 шеран 1 апрель, Сен-Клу) Мария-Луиза Габсбург-Лотарингская (1791 шо — 1847 шо), Австрийн эрцгерцогиня, французийн императрица. Цуьна цхьа кӀант вара:
ТӀелаьцна бераш
- (Жозефина де Богарне хьалхара марех хилла бераш)
- Евгений де Богарне (1781 шо — 1824 шо), герцог Лейхтенбергский
- Гортензия де Богарне (1783 шо — 1837 шо), герцогиня де Сен-Ле, Голландин королева
- (Жозефина де Богарне хьалхара майрин шичан йоӀ)
Remove ads
Сочинениш
- Ужин в Бокере
- Максимы и мысли узника Святой Елены
- Собрание сочинений Наполеона на французском том 1
- Собрание сочинений Наполеона на французском том 2
- Собрание сочинений Наполеона на французском том 3
- Собрание сочинений Наполеона на французском том 4
- Собрание сочинений Наполеона на французском том 5
- Наполеонан документаш
- Документы, относящиеся к Гражданскому кодексу Архивйина 2013-10-31 — Wayback Machine
- Рабочие документы Государственного Совета Архивйина 2012-08-15 — Wayback Machine
- Письма министру культов Биго де Преаменё Архивйина 2012-08-15 — Wayback Machine
- Молдовин почтан марка, 2007 шо
Культурехь
Компьютеран ловзарш
- Europa Universalis III: Napoleon’s Ambition — дополнение к Europa Universalis III, компьютерной глобальной стратегии в реальном времени от компании Paradox Interactive;
- Napoleon: Total War — шестая игра в серии Total War компании Creative Assembly, вышедшая в феврале 2010 года;
- Казаки II: Наполеоновские войны — компьютерная игра — стратегия в реальном времени, разработанная компанией GSC Game World и изданная компанией GSC World Publishing 4 апреля 2005 года под Windows.
Билгалдахарш
Литература
Хьажоргаш
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads